Evropska komisija najavila je podršku u iznosu od 171 milion eura za poticanje razvoja infrastrukture i rasta privatnog sektora u svim partnerskim zemljama Zapadnog Balkana, javlja Anadolu.

Novi paket podrške uključuje paket investicionih doprinosa iz različitih izvora finansiranja EU: doprinose iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) za projekat u Bosni i Hercegovini, doprinose bilateralnih donatora WBIF za projekat u Crnoj Gori i doprinose iz Fonda za reformu i rast (RGF) za projekte u Albaniji, Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji.

Današnji paket finansiranja uključuje projekte ulaganja i tehničke pomoći koji su danas odobreni, čime se jača opredijeljenost EU za održivi rast i regionalnu povezanost na zapadnom Balkanu.

Od ukupnog paketa, 91,8 miliona eura opredijeljeno je za infrastrukturne projekte u četiri partnera. Očekuje se da će ovo finansiranje mobilizirati 263 miliona eura ukupnih investicija u sedam projekata u prioritetnim sektorima, uključujući digitalnu, čistu energiju, ljudski kapital, transport i okoliš.

Ključni projekti uključuju uvođenje širokopojasne infrastrukture u Albaniji, unapređenje sistema prenosa električne energije u Sjevernoj Makedoniji, izgradnja i energetski efikasna obnova obrazovnih objekata u Sjevernoj Makedoniji i Crnoj Gori, elektrifikacija željezničke pruge Drač - Tirana u Albaniji i projekat tretmana pitke vode i otpadnih voda u Bosni i Hercegovini.

Ove projekte će implementirati partneri sa Zapadnog Balkana zajedno s međunarodnim finansijskim institucijama.

Pored toga, 2,9 miliona eura dodijeljeno je za četiri projekta tehničke pomoći u Albaniji i Bosni i Hercegovini, koji imaju za cilj podršku budućim investicijama u sektorima energije, vode, inovacija i istraživanja.

Paket takođe uključuje 76,3 miliona evra doprinosa programima koji podržavaju privatni sektor, uključujući Western Balkans Forward Program, koji pomaže malim i srednjim preduzećima (MSP) da izvoze naprednije proizvode i usluge u region i EU i Program SME Go Green, koji promoviše zelenu, kružnu ekonomiju, agrobiznis i ulaganja u radna mjesta i rast.

Paket uključuje i pilot program Mogućnosti Zapadnog Balkana putem netradicionalnog duga (W-BOND), koji omogućava malim i srednjim preduzećima pristup finansiranju diverzifikacijom izvora finansiranja izvan tradicionalnih bankarskih kredita i jačanje kapaciteta javno-privatnog partnerstva i upravljanja u Bosni i Hercegovini.

Nakon odobrenja od strane Operativnog odbora zapadnobalkanskog investicionog okvira, projekti se mogu nastaviti sa implementacijom. Ovo uključuje finalizaciju neophodnih sporazuma sa partnerskim institucijama i korisnicima, pokretanje pripremnih studija za aktivnosti tehničke pomoći i završetak procedura potrebnih za omogućavanje implementacije projekata privatnog sektora. Kada se ovi procesi završe, može početi implementacija podržanih investicija.

Plan rasta za Zapadni Balkan ima za cilj da integriše partnere sa Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, unaprijedi regionalnu ekonomsku saradnju, produbi reforme vezane za EU i poveća finansijsku pomoć kako bi se ubrzala socioekonomska konvergencija sa EU. Instrument za reformu i rast za zapadni Balkan, sa ukupnim finansijskim okvirom od šest milijardi eura za period 2024-2027, je ključni finansijski instrument Plana, koji reformski napredak partnera pretvara u opipljivu podršku. Do danas je u okviru Instrumenta za reformu i rast odobreno 13 investicionih projekata ukupne vrijednosti 156 miliona eura od njegovog pokretanja u maju 2024.

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) je ključan u implementaciji Instrumenta za reformu i rast, usmjeravajući tri milijarde eura grantova i zajmova u okviru Instrumenta za podršku prioritetnim investicijama u transport, energiju, digitalni i ljudski kapital.

Osim toga, podržava i implementaciju Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), čiji je cilj pomaganje partnerima iz proširenja na njihovom putu ka članstvu u EU. Osnovan prije 15 godina, WBIF je zajednička finansijska platforma koja okuplja Evropsku komisiju, finansijske organizacije, države članice EU i Norvešku. Ona direktno doprinosi strategiji EU Global Gateway.