Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je kasno u subotu da mu je najlakše da na, kako je rekao, nepristojnost portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, odgovori na isti način, ali da to nikada neće da uradi.

"Ja sam predsednik Srbije i ne smem sebi da dozvolim emotivne izjave, iako mi se to neretko dogodi. I posle toga moram da kažem izvinite. I sačekao sam da prođe dan i po da ne reagujem. Inače bih svakako reagovao neuporedivo burnije juče, ali kada ste predsednik, onda morate da izbrojite ne do deset, nego do stotinu i da ne reagujete na taj način", rekao je Vučić za RTS, na pitanje kako je doživio izjave Zaharove o srpskom izvozu municije.

Vučić je naveo da neće da bude nepristojan, kako je naveo, ne zbog sebe i ne zbog toga što ne bi imao dovoljno hrabrosti ili argumenata.

"Nikada neću to da uradim zato što vodim računa o interesima Srbije, zato što cenim i volim ruski narod, poštujem i sebi neću da dozvolim ono što je gospođa Zaharova dozvolila sebi", naglasio je Vučić.

On je dodao i da nije imao lak razgovor sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom, kako je rekao, iz mnogo razloga.

"Iz mnogo razloga, o čemu neću da govorim. Dakle, mi smo prijateljske zemlje", naveo je Vučić.

Takođe je ukazao na to da je Zaharova govorila o naoružavanju, a da se ništa novo nije dogodilo.

"Ljudi moraju da znaju. I ja pričam o tome da pre pet godina sam još pregovarao sa Evropljanima, jer sam video da se sve kreće u pravcu naoružavanja i niko me nije slušao kada sam o tome govorio. I tada sam rekao 'Hajde ljudi, da se dogovorimo da vi kupite sve što mi proizvedemo, da se dogovorimo kako to ide, da mi imamo ugovore sigurne na 10-20 godina, da ja skinem tu muku i sa sebe, i sa svog naroda, i sa svojih fabrika i sa svega'. Tada nije bilo ni rata u Ukrajini, nije bilo ničega", rekao je Vučić.

Prema njegovim riječima, kada je krenuo rat u Ukrajini, Srbija se mučila i tada je on u Moskvi dobio spisak zemalja koje su prenosile u Ukrajinu ono što Srbija njima isporuči.

- Neophodne kapisle iz BiH

"Znači, vi nam kažete da ne možemo da izvozimo ni u jednu zemlju Evropske unije i nikome u Evropu, čak ni u regionu, pošto je problem i kada Bosni i Hercegovini dajemo barut, a nama je potrebno da dajemo barut. Voleo bih da rade ljudi u Konjicu i u Goraždu. Reč je o Bošnjacima najviše, ali naravno i o malom broju Hrvata i Srba koji tamo rade. Uglavnom, o Bošnjacima ja želim da ti ljudi rade, ali nevezano za to. Oni nama daju kapisle. Mi bez tih kapisla ne možemo da proizvedemo neke od najvažnijih strateških proizvoda u našoj zemlji", naglasio je Vučić.

Podsjetio je da je prije dva dana sam bio najoštrije kritikovan i od strane evropske komesarke za proširenje Marte Kos što je bio i u Moskvi i u Pekingu.

On je naglasio da je "naš put najteži put" kao i da nas niko neće voleti ako hoćemo tim putem da idemo.

"To je put vojne neutralnosti i to je put mira, nemešanja u ratne igre, neučestvovanje u bilo čijim sukobima i to je put koji se neće zasnivati na neprijateljstvima prema drugoj strani", rekao je Vučić.

Zaharova je u petak na konferenciji za novinare kazala da je Moskva više puta dobila uvjeravanja od rukovodstva Srbije da je izvoz municije proizvedene u Srbiji strogo kontrolisan, i da ona neće biti isporučivana Ukrajini, komentarišući, na zahtjev novinara, Vučićeve izjave u intervjuu za jedan njemački časopis, o spremnosti Srbije da prodaje municiju Evropskoj uniji.

- Izuzeće od sankcija

Predsjednik Srbije izjavio je da očekuje da u ponedjeljak ili utorak zajedno sa Rusima i još nekim koje će ruska strana pronaći "pošaljemo pismu OFAK-u za izuzeće od američkih sankcija."

Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država 10. januara odlučilo je uvesti sankcije ruskom energetskom sektoru, ciljajući naftne gigante Gazprom Neft i Surgutneftegaz, kao i više od 180 plovila, trgovce naftom, osiguravajuće kompanije i zvaničnike.

Među sankcionisanim subjektima našla se i srbijanska kompanija Naftna industrija Srbije (NIS), čime je Washington nastojao dodatno ograničiti ruske prihode i finansiranje ratnih napora u Ukrajini.

Primjena sankcija NIS-u odlagana je sedam puta prije nego što su konačno stupile na snagu 9. oktobra.