Izložba „Fosili kao odraz prošlosti“, koja će do kraja oktobra biti otvorena u galeriji „Sinagoga“ u Nišu, donela je više od 150 fosilnih eksponata iz Srbije, regiona i sveta, starih i do 38 miliona godina.

O zanimljivim pričama koje kriju ovakvi eksponati za Anadolu govori diplomirani biolog Milan Momirović iz Niša, zaljubljenik u paleontologiju.

Ono što sa slika prepoznaju i najmlađi posetioci izložbe jesu mamuti koji su, kako pišu autori izložbe, najpoznatiji predstavnici pleistocenske epohe i simboli ledenog doba. Na izložbi su predstavljeni ostaci donjih vilica i kljove runastog i stepskog mamuta koji svedoče o njihovoj građi i načinu ishrane.

„Mamuti tokom života potroše šest setova zuba. Razlog tome jeste način ishrane. Trava kojom su se hranili bila je bogata silikatima. Silikati su izuzetno abrazivno delovali na njihove zube, pa su morali stalno da se menjaju. Nažalost, kada životinja potroši i šesti set zuba, više ne može da jede i ugine“, kaže Momirović.

Malo ko zna da kljove mamuta zapravo predstavljaju sekutiće, odnosno prednje zube.

„Izmenjene su i služe za odbranu, za napad, za pomeranje predmeta, za traženje hrane. Kod mamuta nećete naći očnjake zato što su redukovani jer su im bili beskorisni“, dodaje biolog.

- Praistorijska hijena i smilodon -

Kaže da se pretpostavlja da je poslednji mamut izumro oko 4.000 godina pre nove ere, ali da ima i paleontologa koji tvrde da su u vreme izgradnje piramida u Egiptu još uvek postojale jedinke mamuta u severnom delu Sibira i na Aljasci. Fosili koji prikazuju različitu morfologiju zuba i pojedinih delova skeleta svedoče o tome da su na Balkanskom poluostrvu živele najmanje četiri vrste mamuta.

Izložene su i lobanje praistorijske hijene i sabljastog tigra ili smilodona, jedne od najpoznatijih izumrlih vrsta velikih predatora.

„Sabljasti tigar tehnički nije tigar zato što su se on i mačke koje danas poznajemo u evolucionom grananju razišli pre dvadeset miliona godina. Odličan je primer hiperadaptacije. To su jedinke koje su skoro savršeno prilagođene uslovima u kojima žive. To je dobra stvar za njih zato što su sposobne da obavljaju šta treba da bi preživele. Međutim, loša strana ove pojave je sledeća - ako dođe do bilo kakve promene u uslovima životne sredine, njima je izuzetno teško da se adaptiraju i najčešće takve jedinke izumiru, kao što je ovde slučaj. Zato ne postoje potomci ovih životinja.“, kaže Momirović.

Smilodon, dodaje on, nije sa naših prostora.

„Dolazi iz Kalifornije, sad je to već Los Anđeles. Tamo postoje jame sa katranom koje su izuzetno važne i postoji odličan muzej koji ima dosta, ne samo sabljastih tigrova, nego svih mogućih životinja čiji su fosili odlično sačuvani zato što su životinje upadale u jame sa katranom i na taj način ostale sačuvane“, govori biolog.

Poseban deo izložbe osvetljava geološku prošlost Balkana i formiranje Panonskog mora, koje je bilo zaliv Paratetisa.

„Ovo bi bio period pre nego što je deo afričke ploče udario u evropsku ploču, čime smo dobili ono što danas znamo kao Balkansko poluostrvo, Apeninsko poluostrvo i ono što danas znamo kao modernu Tursku, odnosno Malu Aziju. Cela ta linija planina nastala je kao posledica sudara dve ploče“, kaže Momirović.

- Džinovska ajkula -

Izloženi su fosilni beskičmenjaci, ali i očuvani repni pršljenovi kita usana, kao i zubi ajkula među kojima je najzanimljivija džinovska ajkula ili megalodon koja je živela od pre 25 miliona do pre 3,6 miliona godina. Uz pretpostavku da je bila duga između trinaest i osamnaest metara, smatra se jednim od najvećih predatora koji su ikada živeli na Zemlji.

Jedan od centralnih eksponata posvećen je Lusi, čuvenom fosilu australopitekusa iz doba pliocena pronađenom 1974. godine u Etiopiji.

„U tom trenutku bio je to naš najstariji pronađeni predak. Procena starosti je oko 3,2 miliona godina“, kaže Momirović.

Lusi je bila visoka metar i deset centimetara, teška dvadeset i devet kilograma i stara između jedanaeste i trinaeste godine kada je umrla, što je za njenu vrstu već bilo odraslo doba. Zašto je njen pronalazak značajan?

„Do njenog pronalaska stav u naučnoj zajednici bio je da su naši preci razvili veći kapacitet lobanje, samim tim i veći kapacitet mozga, a da je tek kasnije nastao dvonožni hod. Pronalaskom Lusi ispostavilo se da to nije tako, već da su naši preci prvo razvili dvonožni hod, bipedalno kretanje, pa tek onda veći kapacitet mozga“, objašnjava biolog.

Otkriva šta ga je to privuklo paleontologiji.

- Promene iz prošlosti govore i o budućnosti -

„Sav život koji vidite na planeti Zemlji, sve biljke, životinje, gljive predstavlja jedan odsto svih oblika života koji su ikada postojali. Mi činimo samo jedan mali deo celokupne istorije Zemlje. Na osnovu tih fosila možemo da napravimo rekonstrukciju paleo-ekoloških uslova i da vidimo kako se dešavaju promene na planeti i na osnovu toga da pretpostavimo u kako će stvari izgledati u budućnosti“, ističe on.

Podseća i da se promene u prirodnim ciklusima dešavaju i danas. Jednoj od tih promena upravo svedočimo, a na nju i utičemo - to je globalno zagrevanje koje već menja ekosisteme širom sveta.

Izložba „Fosili kao odraz prošlosti“ u Galeriji „Sinagoga“ biće otvorena do kraja oktobra, a ulaz je slobodan. Eksponati su deo zbirke beogradskog Prirodnjačkog muzeja, a autori Biljana Mitrović, Sanja Alaburić i Branko Radulović kažu da su glavni protagonisti izložbe fosili koji nisu istog porekla i starosti, ali koji već 130 godina dele isti krov nad glavom.​​​​​​​