Popis stanovništva u Srbiji počinje 1. oktobra u osam časova i trajaće do kraja oktobra, a građani odgovaraju na 69 pitanja, od kojih na tri, o maternjem jeziku, veroispovesti i nacionalnoj pripadnosti, nije obavezno dati odgovor, javlja Anadolu Agency (AA).

Procenjuje se da će na popisu biti angažovano oko 20.000 ljudi, od čega 15.000 popisivača i 2.200 instruktora, uz 161 popisnu komisiju, među kojima su i članovi nacionalnih manjina.

Ovo je prvi put će se koristiti elektronski upitnici, odnosno podaci će direktno biti upisivani u elektronske obrasce umesto dosadašnjih papirnih.

Elektronski unos i obrada podatka pokrenuli su u javnosti pitanje njihove bezbednosti, ali srbijanske vlasti ističu da je metodologija popisa potpuno usaglašena sa međunarodnim standardima i naglašavaju da će podaci iz popisa biti iskorišteni isključivo u statističke svrhe.

Istaknuto je da su preduzete sve dostupne mere zaštite podataka zbog čega lični podaci građana neće moći da se koriste u druge svrhe, osim statističkih.

Za potrebe popisa srbijanski Republički zavod za statistiku razvio je sopstveni softver što nije, kako je objašnjeno, samo dokaz "domaćih programerskih veština i pameti" nego i način da se podaci dodatno zaštite, jer bi u slučaju uvoza softvera i njegovi inostrani proizvođači mogli da pristupe podacima.

Prema procenama, popis za jednu građanku odnosno građanina traje oko 30 minuta, a zakon je predvideo da građani imaju pravo da odbiju da se izjasne o tome koji im je maternji jezik, koje su veroispovesti i kojoj naciji pripadaju.

Jedno pitanje koje se nije pojavljivalo na ranijim popisima izaizvalo je posebnu pažnju javnosti, a tiče se samo muškaraca od kojih se traži da kažu koliko biološke dece imaju.

Iako su se u laičkoj javnosti mogli čuti komentari da tim pitanjem država želi da utvrdi koliko je vanbračne dece, struka tvrdi da je reč isključivo utvrđivanju stepena muškog fertiliteta, odnosno plodnosti.

Deo javnosti neobičnim je ocenio i pitanja za ljude koji su neko vreme proveli u inostranstvu o tome kada i koliko dugo su boravili van Srbije.

Neuobičajeno je za neke i pitanje o tome i gde je živela majka u momentu rođenja deteta, ali vlasti naglašavju da je to pitanje logično jer se deca iz seoskih sredina rađaju u porodilištima najbližih gradova, pa će se ispostaviti da se u nekom selu nije rodilo nijedno dete, jer piše da su se rodila u gradu.

Zbog nove tehnologije popisa neki građani strepe od zloupotrebe podataka, pa su se na društvenim mrežama pojavljivali i pozivi na bojkot popisa koji pominju neizbežne teorije zavere.

U nekim srbijanskim medijima mogle su se videti ocene da je većinsko stanovništvo indiferentno, a da pozitivan odnos prema popisu imaju nacionalne manjine.

Za one koji odbiju da da učestvuju u popisu slede kazne od 20.000 do 50.000 dinara, što je od oko 170 do oko 430 evra, ali vlasti naglašavaju da nije cilj kažnjavanje građana i punjenje budžeta, nego razvijanje svesti o tome koliko je popis važan za budućnost države i kreiranje njenih narednih poteza.

Kazne su planirane i za one popisivače koji su uporni i insistiraju da građani daju odgovore na pomenuta tri pitanja o jeziku, veroispovesti i nacionalnosti.

U još tri slučaja predviđene su kazne za njih - ako poslove popisa ne obavljaju blagovremeno i na propisan način, ako ne vode računa o tačnoj obradi podataka i ako ne čuvaju tajnost svih prikupljenih podataka.

Građanima koje popisivači ne zateknu u domovima biće ostavljana obaveštenja o tome, sa brojem info centra putem koga su građani obavezni da kontaktiraju popisivače i ugovore novo vreme popisivanja.

Preliminirani rezultati popisa biće poznati 30 dana nakon završetka popisa, odnosno 30. novembra, dok će konačni rezultati biti saopšteni između aprila 2023. i maja 2024. godine.

Prethodni popis u Srbiji organizovan je 2011. godine, pa je ovaj sadašnji po planu trebalo da bude održan 2021. godine, ali je odložen za ovu godinu zbog pandemije korona virusa.

Demografi očekuju da će rezultati pokazati da Srbija ima oko 600.000 manje stanovnika nego što ih je imala 2011. godine.