Za mesec i po dana, koliko u niškom Domu zdravlja traje vakcinacija dece starije od 12 godina protiv COVID-a, bar jednu dozu preporučene Pfizer vakcine primilo je 560 maloletnih pacijenata. Pedijatri pozivaju roditelje da zaštite svoju decu vakcinom jer zbog sezone odmora, čestih proslava i manifestacija, kao i skorog početka školske godine, očekuju povećanje broja obolelih, javlja Anadolu Agency (AA).

U Nišu je, prema podacima koje je Centar za istraživačko novinarstvo dobio od Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut“, do 21. jula dato 246.635 doza neke od anti-COVID vakcina odobrenih u Srbiji. U celoj zemlji do sada je revakcinisano oko 2.7 miliona građana, među kojima je nešto više od 3.000 maloletnika.

To još nije dovoljno za sticanje kolektivnog imuniteta, smatraju lekari, a potvrđuje činjenica da ponovo raste broj obolelih na dnevnom nivou, odnosno broj pregleda u COVID-ambulantama. U Nišu je krajem jula pomoć lekara tražilo od 200 do 300 pacijenata dnevno, dok je juče taj broj dostigao 424. Raste i broj obolele dece.

"Juna i jula smo praktično imali jedno zatišje. Broj pregleda dece kroz COVID kretao se od 1 do 3 dnevno u proseku. Nekad nismo imali nijedan pregled u toku dana. I to je bilo sa malim procentom pozitivne dece, ali krajem jula i evo sad već početkom avgusta beležimo znatno povećanje i broja pregledane, i broja COVID pozitivne dece“, kaže šef službe pedijatrije u Domu zdravlja dr Vesna Tašković - Milošević.

Za borbu protiv pandemije, smatra ona, rešenje je jasno.

"Mi nemamo drugog izbora! Što se veći broj i dece, i odraslih vakciniše, mi pravimo epidemiološku barijeru, praktično pravimo kolektivni imunitet koji će da nas štiti. Nijedna vakcina ne daje 100 posto zaštite, ali je bar garancija da neće doći do teškog kliničkog stanja ukoliko dođe do oboljevanja“, naglašava Tašković - Milošević.

Vakcinacija dece starije od 12 godina u Nišu počela je 24. juna i organizovana je na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, Ministarstva zdravlja i Batuta.

"Vakcinacija teče, interesovanje je sve veće kako prolazi vreme. Uglavnom je dominantno to da su deca uzrasta 17 i 18 godina, mada imamo interesovanje i mlađih“, govori Tašković - Milošević.

O mogućnostima za vakcinisanje, pacijente i njihove roditelje lekari obaveštavaju telefonom i prilikom pregleda.

"Kroz svakodnevni rad stalno smo u kontaktu sa izabranim pacijentima i u toku pozivanja za sistematske preglede, radi neke vakcinacije koja je zaostala ili slično, obaveštavamo roditelje naših pacijenata i o mogućnosti vakcinacije protiv COVID infekcije. Pfizer vakcina je isključivo predviđena za decu od 12 do 18 godina“, kaže doktorka Tašković - Milošević.

Dodaje da su simptomi COVID infekcije kod dece od samo početka pandemije nespecifični.

„Ako govorimo o klasičnim simptomima gubitka čula ukusa i mirisa, deca nam se na to ne žale. Ugavnom je to nešto slično letnjem gripu, tipa glavobolja, kašalj, bolovi u grlu, povišena telesna temperatura. Čak i simptomi malo teže kijavice mogu da nas navedu na pomisao o COVID-u. Naravno, u dijagnostici COVID-a uvek nam je vodilja eventualno pozitivna epidemiološka anketa, da je dete bilo u kontaktu sa nekim ko je COVID pozitivan, da je došlo iz inostranstva ili sa nekog putovanja i da se sumnja da je bilo u kontaktu sa nekom COVID pozitivnom osobom i uglavnom deca iz kontakta i budu pozitivna“, govori Tašković Milošević.

Vakcinaciju je, dodaje ona, važno obaviti što pre jer se, zbog sezone godišnjih odmora, čestih manifestacija, ali i skorog početka školske godine, očekuje povećanje broja obolelih.

"Očekujemo veći broj pozitivnih pacijenata i pripravni smo za to“, naglašava Tašković - Milošević.

Podaci Centra za istraživačko novinarstvo pokazuju da je prosečna starost vakcinisane osobe u Srbiji 57 godina. Vakcinu protiv COVID-a primilo je svega 0,3 odsto dece mlađe od 17 godina, a 15 odsto mladih uzrasta od 18 do 24 godine.

Komentarišući nizak procenat dece vakcinisane protiv COVID-a, član republičkog Kriznog štaba epidemiolog Predrag Kon izjavio je da logičnim smatra rešenje da vakcinisana deca starija od 12 godina idu u učionice, a da nevakcinisani nastavu slušaju na daljinu.

Njegov kolega iz Kriznog štaba, epidemiolog Branislav Tiodorović nakon toga je izjavio da se verovatno neće uvoditi obavezna vakcinacija dece i da će to ostati na nivou preporuke.

Epidemiolozi su saglasni u proceni da će tokom "četvtog epidemiološkog talasa“ na udaru biti pre svega nevakcinisani građani. Procenat vakcinisanog stanovništva u nekim gradovima je prešao 50 odsto, dok je u drugim vakcinu primilo svega 10 do 12 odsto građana.

Statistika pokazuje da se epidemiološka situacija u Srbiji pogoršava. Osim broja dnevno obolelih, koji je 6. avgusta u Srbiji dostigao 564, u usponu je i broj bolničkih COVID pacijenata – u COVID-bolnicama širom Srbije leči se više od 600 ljudi.