Već pola veka Danica Šmic (84) iz Beograda pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija, a volonterski rad opisuje kao vazduh koji diše i kao nešto što joj pričinjava veliko zadovoljstvo.

Od 1970. godine, kada je postala volonterka jugoslovenskog Crvenog krsta, Šmic nije prestala da pokazuje solidarnost. Kako je to bio početak njenog volonterskog rada, pokazala nam je i legitimaciju iz te 1970. godine na kojoj piše da je završila kurs za dobrovoljne bolničare Crvenog krsta, te da je osposobljena za ukazivanje prve pomoći i negu ranjenika u miru i ratu.

"To je bilo u prošlom veku sedamdesetih godina kada sam položila kurs za bolničara. Tada je bio jugoslovenski Crveni krst i sačuvala sam tu legitimaciju, tako da mi je to dokaz kada sam počela sa volontiranjem", navela je u razgovoru za Anadolu Agency (AA) Šmic.

Bilo da je reč o skupljanju članarine, odlasku u škole, obilasku starijih osoba, gospođa Šmic je uvek na raspolaganju, a jedina razlika kroz godine je to što je, kako kaže, ranije bilo mnogo više aktivnosti.

Ipak, njena želja da pomogne nije se smanjivala sa protokom godina, te je ona i dan danas članica Crvenog krsta u Srbiji.

"Inače, volim da pomažem. To mi je veliko zadovoljstvo i to mi je kao kad dišem vazduh - sastavni deo života", kazala je Šmic.

Da je u nameri da pomogne ništa ne može sprečiti govori i činjenica da je bila aktivna i tokom pandemije koronavirusa, posebno i tokom policijskog časa koji je bio na snazi u Srbiji, a koji je zabranjivao izlazak iz kuća svim starijim od 65 godina.

"Volontiranje smo i dalje imali i kad je bio policijski čas i kad mi preko 65 godina nismo mogli da izađemo iz svojih kuća. Pandemija nam nije bila prepreka da volontiramo. Ona je pokazala da može da se volontira i na drugačiji način, ali samo da se adaptiramo na nove uslove", rekla je Šmic.

Prema njenim rečima, u tom periodu, telefonom su pozivali starije osobe.

"Nisam bila toliko zabrinuta za sebe i članove grupe samopomoći, koliko za te osobe koje žive same, usamljene, da se ne uplaše, tako da smo na taj način pomogli da se ne pojavi strah kod njih, da bi znali koga da zovu, a mi smo ih povezivali sa određenim institucijama koje su im potrebne. U našoj grupi ima i mlađih od 65 godina, pa su oni mogli da se kreću da im kupe šta je potrebno i lekove i hranu, da im plate račune", istakla je Šmic.

​​​​​​​​​​​​​​Za pet decenija volontiranja, Danica Šmic je bila suočena sa raznim izazovima, ne samo pandemijom koronavirusa, već i poplavama 2014. godine, kao i zemljotresima.

"Kad pogledam unazad ovih pet decenija stvarno je bilo mnogo težih situacija, ne samo koronavirus, poplave 2014. godine, zemljotres kad je bio, ali kad je organizacija dobra, onda sve ide lako, nema teškoća, organizujemo se i naročito je međugeneracijska solidarnost važna, jer tad sve generacije pomažu. Međugeneracijska solidarnost je veoma važna u svim sferama života, jer ostajemo povezani i učimo jedni od drugih", ocenila je Šmic.

Za vreme pandemije, kako je dodala, mladi su pokazali svoje lice solidarnosti, ali više tokom trajanja policijskog časa, nego u periodu nakon toga.

"Mi treba više da se posvetimo volontiranju, da to bude svakodnevni podsetnik i da negujemo volontiranje, ne samo kada nas zadese pandemija ili poplave, nego da nam to bude svakodnevnica", istakla je.

U bogatoj volonterskoj karijeri, gospođa Šmic je dobila različita priznanja, te je tako posle 25 godina volontiranja dobila zlatni znak, kao i povelju povodom 120 godina od osnivanja Crvenog krsta, a nalazi se i na fotografiji "Na stanici – volonterka na putu ka zavisnoj osobi" koja je osvojila prvo mesto u kategoriji najbolja fotografija na konkursu "Čovek u fokusu" koji je organizovala Delegacija Evropske unije u Srbiji u partnerstvu sa časopisom National Geographic Srbija.

Takođe, vodi i dnevnik o svom volonterskom radu.

"Želela bih svima da kažem da svako od nas u sebi pronađe volontera, da pomaže koliko može u sredini u kojoj živi kad god je potrebno, jer se dobro dobrim vraća, a mi ćemo se osećati bolje", zaključila je Šmic.