Narodna skupština Bugarske ponovo je usvojila zakon kojim se broj biračkih mesta koja mogu biti otvorena van diplomatsko-konzularnih predstavništava u zemljama koje nisu članice Evropske unije ograničava na najviše 20, usred nastavka neizvesnosti oko organizacije izbora.

Izmene Izbornog zakona usvojene su uz podršku 126 poslanika, dok je 86 glasalo protiv, a 11 je bilo uzdržano.

Ranije je predsednica Ilijana Jotova uložila veto na pojedine odredbe izmena usvojenih 5. februara i vratila zakon parlamentu na ponovno razmatranje, uz obrazloženje da bi ograničenje moglo otežati ostvarivanje biračkog prava građanima u inostranstvu i negativno uticati na izlaznost.

Parlamentarni Odbor za ustavna i pravna pitanja odbacio je veto sa 11 glasova „za“, osam „protiv“ i jednim „uzdržanim“.

Ponovnim usvajanjem zakona, na snagu stupa odredba kojom se broj biračkih mesta van diplomatsko-konzularnih predstavništava u zemljama koje nisu članice EU ograničava na 20.

Bugarska će 19. aprila održati vanredne parlamentarne izbore, osme od 2021. godine, nakon raspada koalicije predvođene desno-centrističkom partijom GERB.

Vlada je podnela ostavku u decembru usled masovnih protesta izazvanih spornim nacrtom godišnjeg budžeta.

Nova prelazna vlada, koju predvodi Andrej Gjurov, preuzela je dužnost 20. februara kako bi nadgledala izborni proces.

Gjurov je imenovao Stoila Cicel'kova za potpredsednika vlade zaduženog za regularnost izbora, ali je Ciceľkov podneo ostavku 24 sata nakon stupanja na dužnost zbog optužbi da je ranije upravljao vozilom pod dejstvom alkohola i narkotika.

Nakon sastanka sa Gjurovim, Ciceľkov je izjavio da se povukao kako bi zaštitio kredibilitet i transparentnost izbornog procesa, ističući da su „pošteni izbori važniji od bilo kog pojedinca“.

Prema prvim anketama javnog mnjenja, očekuje se snažan rezultat nove političke opcije povezane sa bivšim predsednikom Rumenom Radevom, dok pojedine etablirane partije rizikuju da ne pređu cenzus od četiri odsto za ulazak u parlament.