Miroslav Stević, bivši fudbaler Dortmunda i Fenerbahčea: Misimoviću je falila samo brzina da dosegne svetsku slavu

Miroslav Stević je po mnogo čemu specifičan lik na fudbalskoj sceni. Čovek koji je sa Borusijom iz Dortmunda 2002. godine osvojio titulu u Bundesligi, nikada nije dobio pravu, veću šansu u dresu reprezentacije bivše Jugoslavije, ali danas veoma trezveno razmišlja o tom periodu karijere i u izjavi za Anadolu Agency (AA) otkriva interesante detalje u vezi sa bivšim selektorima državnog tima:

„To je tužna priča i ne bih da zvučim patetično i da pominjem čuveni ključ po kome se sastavljala reprezentacija. Imao sam mnogo ružnih situacija koje su na kraju i kumovale da odigram svega šest mečeva za Jugoslaviju. Kažu mi ’ako ne kreneš na turnir u Hong Kongu, nećeš ići na Svetsko prvenstvo’. A meni se žena porađa i naravno da mi je to važnije od Svetskog prvenstva. Ili mi kažu ’Steviću, treba nam protiv Rusa igrač tvojih karakteristika, doći ćemo da te gledamo u Nemačku’. Ja se smejem, ne morate da dolazite, večeras igramo Ligu šampiona protiv Liverpula, imaćete direktan prenos na televiziji. Ma smešno. Imao sam sličnu scenu i sa Živom (Milan Živadinović, op.a.) neka mu je laka zemlja“.

Milan Živadinović je trenirao Stevića i u mladoj i u ”A” reprezentaciji Jugoslavije.

„Fenomenalan tip i neviđeni motivator. Sećam se poslednje utakmice te zajedničke države u Klagenfurtu protiv Austrije, sjajna ekipa sa Bokšićem, Vlaovićem, Zahovićem, Vladanom Lukićem, Đanijem Ćurčićem... Živa nam je održao takav govor u svlačionici da smo imali osećaj da goloruki možemo u napad na austrijske tenkove. Došao je jednom prilikom u Minhen da me gleda protiv Štutgarta. Sedeo je posle utakmice sa Borom Novakovićem, našim čuvenim bokserom i Pericom Radenkovićem, čovekom koji je zaista lik za sebe i legenda nemačkog i jugoslovenskog fudbala. I kaže mi Živa ’evo sine, došao sam da ti pomognem’. Ja slušam i ne verujem. Na stadionu 30.000 ljudi, dobili smo Štutgart sa 3:1, drugi smo na tabeli, borimo se za titulu u Bundesligi, traže me Bajern, Roma, Dortmund... a on došao da mi pomogne. Kažem ’šefe, pa ne igram ja u Surdulici i Železniku. Ne treba Vi meni da pomažete, nego dobrodošli u Minhen, pa da sednemo negde da popijemo nešto i pojedemo’. Posle je Živa rekao Perici ’vidiš ovaj moj mali, kako je opasan, ko britka sablja’“, istakao je Stević.

Pored Dortmunda, Stević je tokom karijere ostavio dubok trag u mnogim evropskim klubovima, među kojima su Bohum, Minhen 1860, Fenerbahče...

„U Bohumu sam dočekao Zvijezdana Misimovića, stigao je iz Bajerna kao veliki talenat. Perfektan tehničar, falila mu je samo brzina da dostigne svetsku slavu. I pored toga, napravio je sjajnu karijeru. Najviše zahvaljujući njegovim asistencijama, Džeko je eksplodirao u Bundesligi, a Volfsburg osvojio naslov šampiona Nemačke. Bili smo cimeri, sećam se da je prvog dana naručio koka-kolu i tada sam mu rekao sine, u ovoj sobi možeš da piješ samo crno vino i da izabereš između kisele i obične vode. Od tada smo pili samo vino, nije više bio bucko i počeo je da briljira na terenu. Doživljavam ga kao mlađeg brata, živimo i dalje u Minhenu i mnogo vremena provodimo zajedno. Oborio je mnoge rekorde i pomerio granice koje će teško biti nadmašene u nemačkom fudbalu, ali je i u reprezentaciji Bosne i Hercegovine ostavio dubok trag“, kazao je Stević.

Sa Fenerbahčeom je ušao u anale turskog fudbala pobedom protiv Gaslatasaraja od 6:0.

„Imao sam sreću da budem učesnik raznih derbija. Doživeo sam draž beogradskog okršaja Crvene zvezde i Partizana, igrao sam minhenski duel Bajerna i Minhena, derbi Rura između Dortmunda i Šalkea... Ali ništa ne može da se poredi sa istanbulskim derbijem. Mečevi Fenerbahčea i Galatasaraja izazivaju emociju koju je teško opisati rečima. Zato je ta pobeda od 6:0 ostala za sva vremena u srcima navijača Fenera. Sećam se da igrači Galate mesec dana posle toga nisu smeli da izađu na ulice Istanbula. Skoro sam gledao dokumentarac o Fatihu Terimu, kada je novinar pomenuo poraz u derbiju, samo je napravio grimasu i zamolio da što pre pređu na naredno pitanje“, pričao je Stević koji je u Fenerbahčeu delio svlačionicu sa mnogo poznatih imena turskog fudbala:

„Fatih Akjel mi je ostao u lepom sećanju, jer je kasnije prešao u Bohum i sećam se da su me zvali za mišljenje o njegovim kvalitetima. Rekao sam da se radi o sjajnom beku, ali da ima kratak fitilj i da ume da eksplodira. Nije prošlo ni deset dana, zvali su me iz Bohuma da mi kažu da se Fatih posvađao sa trenerom i da je završio svoju epizodu u nemačkom fudbalu. Sve sam predosetio. Bio je prava tempirana bomba, kao onaj eksploziv koji stave ispod kola, a sat odbrojava dok ne eksplodira“.