Vašingtonski sporazum: Kosovo ravnopravni partner, Srbija pomerena ka Zapadu

Dobri poznavaoci političkih prilika na Kosovu ocenjuju da Vašingtonski sporazum, iako je izašao iz teme normalizovanja ekonomskih odnosa Kosova i Srbije, afirmiše Kosovo kao ravnopravnog partnera, a Srbiju pomera ka Zapadu, piše Anadolu Agency (AA).

Profesor Filozofskog fakulteta i politički analitičar Milazim Krasniqi smatra da je sporazum postignut u Vašingtonu 4. septembra jako važan za Sjedinjene Američke Države koje se vraćaju kao jedna vrsta sudije na zapadnom Balkanu.

Krasniqi u izjavi za Anadolu Agency ocenjuje da je taj sporazum važan i za Kosovo jer je dug period bilo blokirano i izolovano, na neki način i ignorisano od Evropske unije, pa je bio i paradoks da su i zemlje članice EU koje su priznale Kosovo u briselskom procesu tretirale Kosovo kao entitet, a ne kao državu. Po njemu, sporazum je važan i za Srbiju s geopolitičkog aspekta jer je Srbija bila jako približena Rusiji i Kini, a Vašingtonski sporazum je pomogao da se Srbija pomeri ka Zapadu.

Profesor Krasniqi napominje da, pored ekonomskih elemenata, Vašingtonski sporazum ima i mnogo elemenata koji su u interesu Sjedinjenih Država, a ne Srbije i Kosova. On ističe da su delovi sporazuma koji se, pored ostalog, odnose na Izrael, Hezbolah, mrežu 5G i LGBT populaciju, namenjeni ekskluzivnim potrebama američkog predsednika Donalda Trumpa u njegovoj kampanji i demonstriranju američkih interesa kao svetske sile.

"Čudno je da je Srbija to prihvatila, dok se za Kosovo zna da je američki satelit i preživljava samo zahvaljujući sponzorstvu SAD-a i nema manevarskog prostora za odbijanje. Ja sam, iskreno, bio iznenađen spremnošću Srbije da prebaci svoju ambasadu u Jerusalim, da se izjasni protiv kineske tehnologije Huawei. To su odluke koje će zaoštriti odnos arapskih, odnosno muslimanskih zemalja, prema Srbiji i prema Kosovu, kao što može i Kina biti iritirana sa Srbijom, ali i Rusija je iritirana i već je reagovala”, kaže Krasniqi.

S druge strane, po njegovom mišljenju, nije korektno od arapskih zemalja da traže od Kosova da brani interese Palestinaca i Jerusalima kao glavnog grada Palestine. On dodaje da one treba da razmotre zašto nisu sposobne same da zaštite Palestinu, a ne da traže krivicu kod male zemlje kao što je Kosovo. Istovremeno je siguran da Turska, koja je veliki prijatelj Kosova, razume poziciju Kosova kao države čiji opstanak zavisi od SAD-a i pragmatičnost kosovskih političkih elita.

- Nijedan sporazum neke američke administracija nije izlazio iz teme

Politikolog Ognjen Gogić iz nevladine organizacije “Aktiv”, koja se bavi dijalogom Kosova i Srbije, ističe da nijedan bitan političko-mirovni sporazum na Balkanu od ‘90-ih godina nije potpisan bez odlučujućeg uticaja SAD-a. Međutim, nijedan sporazum koji je dosad pripremila neka američka administracija nije izlazio iz teme kao ovaj Vašingtonski o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, napominje Gogić.

"Kroz te tačke sporazuma koje se ne tiču odnosa Srbije i Kosova, Trump je, zapravo, Kosovo i Srbiju uključio u proameričku koaliciju vezano za tri velika diplomatska “rata” koje on vodi. Jedan jeste globalni rat za jačanje pozicije Izraela, drugi je kinesko-američki globalni rat oko tehnologije i razvoja 5G mreže i treći je globalni rat oko ruskog gasa. Zapravo, on je Kosovo i Srbiju svrstao na svoju stranu u sva ta tri sukoba", kaže Gogić.

Po rečima Gogića, tačka sporazuma o diverzifikaciji izvora energije jasna je aluzija na ruski gas i to je globalni sukob koji se tiče izgradnje gasovoda, Sever 2 i Turski tok, oko kojih je Trump u sukobu s Rusijom i s ruskim partnerima, Evropskom unijom i Turskom. On ističe da je sporno i pitanje oko 5G mreže jer je to sukob Amerike i Kine, a Trump vrši pritisak na svoje evropske partnere da obustave saradnju s kineskim Huaweijem.

"Najmanje što će se dogoditi jeste da će i Kosovo i Srbija biti posmatrani od strane Brisela s velikim podozrenjem. EU nije pozdravila sporazum, nije bilo reakcija, što govori o tome da nisu očekivali dokle će to ići, a zapravo sve tačke koje se ne tiču odnosa Srbije i Kosova predstavljajuju tačke razlaza između EU i Vašingtona. Kosovo, kao potencijalni kandidat, i Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, znaju da moraju da usklađuju svoju politiku s EU, a ne da joj zabijaju nož u leđa i one su unazadile svoje pozicije", kaže Gogić.

- Kosovo relativizovalo pitanje jezera Gazivode

Kada je reč o delu Vašingtonskog sporazuma koji se odnosi na status jezera Gazivode na severu Kosova, profesor Milazim Krasniqi pojašnjava da će jezero nadgledati Američka energetska agenciju koja će uraditi studiju izvodljivosti i potom presuditi kako će se podeliti korišćenje voda iz tog jezera.

"Kosovo nije moglo da se ne složi iz razloga što jezerom Gazivode de fakto administriraju srpske vlasti i Kosovo nema snage ni vojnu, ni ekonomsku da ga povrati i bio je potreban jedan ovakav proces arbitraže i ovo je jedan realni problem jer oko 20 posto jezera Gazivode je na teritoriji Srbije", kaže Krasniqi.

I Gogić ističe da je dosad situacija na Gazivodama bila u korist Srbije, koja kontroliše veći deo resursa tog jezera. On smatra da sporazum po kome će se tek uraditi studija izvodljivosti o deljenju Gazivoda, znači da podela resursa još nije dogovorena te da je Kosovo tu tačku relativizovalo i kupilo vreme do konačne odluke kako će se upravljati tim resursom.

- "Mini Šengen" najbolja tačka Vašintonskog sporazuma

Gogić ocenjuje da je možda najbolja tačka Vašintonskog sporazuma, tačka o "mini Šengenu", te da mu nije jasno zašto je Kosovo to odbijalo kada je taj koncept komplementaran s Berlinskim procesom čiji je Kosovo deo i procesom evropskih integracija, čiji je deo takođe Kosovo.

"Ja ne vidim šta je tu protiv interesa Kosova i čak bi Kosovo to moglo da tumači kao priznanje od strane Srbije. Ne znam šta Kosovo može da izgubi tu, ali mislim da je vrlo bitno da se Kosovo uključi kada se ta ideja razvija, jer kada vi dođete kada je već sve gotovo, onda prihvatate ono što su drugi dogovorili. Ovako možete da utičete na dešavanja", kaže Gogić.

Krasniqi smatra da deo sporazuma o formiranju "mini Šengena" u koji će ući Kosovo, Srbija, Albanija i Severna Makedonija, Amerika želi da iskoristi za rešenje geopolitičkih i nacionalnih problema na zapadnom Balkanu.

"Dakle, imaće direktan uticaj na Albaniju, Srbiju, Severnu Makedoniju i Kosovo, kao i na druge zemlje kao što je Bosna i Hercegovina koje bi se eventualno pridružile. Kao drugo, čini se da se putem 'mini Šengena žele relaksirati albansko-srpski odnosi i da se na neki način reši pitanje Albanaca i Srba koji će biti unutar jedne asocijacije u kojoj će s jedne strane biti Kosovo i Albanija, a s druge Srbija i BIH, stvarajući tako veći okvir unutar koga mogu biti smešteni interesi dvaju naroda koja su međusobno ratovala i koja realno nemaju rešeno nacionalno pitanje u skladu sa svojim nacionalnim projektima”, kaže Krasniqi.

- Vašingtonski sporazum "vetar u leđa" dijalogu u Briselu

Profesor Krasniqi ističe i da Vašingtonski sporazum može da bude "vetar u leđa” dijalogu koji se između Kosova i Srbije vodi u Briselu, ali da Brisel treba da shvati da taj sporazum afirmiše Kosovo kao ravnopravnog partnera jer, u suprotnom, eventualni sporazum neće biti validan i doveo bi do reciklaže sukoba.

On dodaje da EU treba da iskoristi i trenutak koji je na neki način izbacio iz igre Rusiju i stvorio mnogo više prostora da Brisel finalizuje sveobuhvatni obavezujući sporazum između Kosova i Srbije. Krasniqi zaključuje da bi najbolje bilo obostrano priznanje, ali ako ne priznanje, onda treba postići sporazum koji otvara Srbiji evropski put, a Kosovu put za učlanjenje u međunarodne organizacije i evropske integracije.