Savet ambasadora Kosova organizovao je danas u Prištini konferenciju o ucrtavanju puta Kosova “25 godina od operacije savezničkih snaga i potraga za članstvom u NATO”, javlja Anadolu.

Organizatori konferencije su istakli da je intervencija NATO-a na Kosovu 1999. godine označila značajnu prekretnicu u istoriji regiona, preoblikovanje geopolitičke dinamike i postavljanje temelja za put Kosova ka nezavisnosti.

Bivši kosovski ambasador u SAD-u i Turkiye Avni Spahiu je izjavio da je prošlo 25 godina od velike intervencije NATO-a u podršci stradanju kosovskog naroda i da je od tada došlo do povećanja podrške izgradnji novog društva na Kosovu.

“Napredak Kosova koji je ostvaren u kapacitetu izgradnje države, uključuje i napredak u bezbednosnim pitanjima za Kosovo i region“, naglasio je Spahiu.

On je naveo da se Kosovo suočilo sa mnogim izazovima od vremena intervencije NATO-a do danas, te je dodao da je cilj Kosova što brže učlanjenje u NATO.

Američki diplomata David Filips je govorio o svom iskustvu kada je bio deo ekipe Richarda Holbruka, specijalnog izlasnika SAD-a za Jugoslaviju.

"Pregovori u Beogradu su propali i Holbruk se spremao da napusti Beograd i zamolio me je da pozovem sve albansko-američke prijatelje, jer sam ja za Holbruka bio ključna osoba koja će ih nazvati i reći im da počinje NATO bombardovanje. Ne mogu da objasnim kako sam se osećao kada sam dobio ovu vest“, naglasio je Filips.

Bivši ambasador Kosova Lulzim Peci je navodeći elemente koji su doveli do NATO intervencije na Srbiju, istakao raspad Jugoslavije, ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini, geopolitičko razmatranje, te pritisak, ratni zločin i pokušaj genocida Srbije nad kosovskim Albancima.

Peci je govoreći o istorijskom kontekstu podsetio da su se kosovski Albanci predvođeni Ibrahimom Rugovom niz godina borili mirnim putem protiv režima aparthejda Slobodana Miloševića i to u momentu kada je ceo region bio u ratu. Peci je naveo da je kasnije formirana Oslobodilačka vojska Kosova koja je u martu 1998. godine bila simbolična, sa oko 200 naoružanih muškaraca, ali je nakon ubistva komandanta OVK-a Adema Jasharija i 59 članova njegove porodice i saboraca, narasla na više od 15 hiljada boraca, koji su uspostavili kontrolu nad nekoliko seoskih područja i proglasili ih slobodnim zonama.

"S druge strane, pouke naučene iz zločina u Bosni i Hercegovini jasno su stavile do znanja ključnim savezničkim snagama NATO-a da intervenišu u regionu. Međunarodna reakcija za rešavanje krize na Kosovu počela je sastankom kontakt grupe 10. marta 1998. godine, gde je odlučeno da se Jugoslaviji uvedu diplomatske i ekonomske sankcije“, rekao je Peci.

Dodao je da su saveznici shvatili da ne mogu da zaustave Srbiju i nakon masakra u Račku, 15. janauara 1999. godine, organizovana je konferencija u Rambujeu na kojoj su predstavnici Albanaca pristali da potpišu sporazum, ali Srbija nije. Usledila je i konferencija u Parizu i nakon neuspeha, saveznici su odlučili da počnu vojnu intervenciju bombardovanja Srbije.

Kako je kazao, bombardovanje se nakon gotovo puna tri meseca završilo Kumanovskim sporazumom i potom je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio Rezoluciju 1244, kojom je uspostavljen međunarodni protektorat na Kosovu, a dolazak misije NATO-a na Kosovu, KFOR, promenio je balans bezbednosnih snaga u regionu.