Predsjednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je u utorak da je u novom izvještaju Evropske komisije najbitnije to što se, petu godinu za redom, sve države članice Evropske unije pozivaju da otvore klaster 3 u pregovorima sa Srbijom.

Brnabić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, nakon što joj je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat uručio izvještaj Evropske komisije o napretku Srbije u 2025. godini, rekla da je on putokaz šta Srbija treba da uradi kako bi ubrzala evropski put i punopravno članstvo u EU.

"To je ono što je naš najveći cilj u ovom trenutku i želim da zahvalim ambasadoru Fon Bekeratu i misiji i ljudima u Evropskoj komisiji zato što na dnevnoj bazi rade sa nama kako bi razgovarali sa državama članicama Evropske unije, kako bi ubrzali neke od reformi koje su važne za otvaranje Klastera 3 i kako bi, ja mislim sasvim zasluženo za Republiku Srbiju, mi imali međuvladinu konferenciju u decembru i do kraja ove godine otvorili klaster 3", rekla je Brnabić.

Ukazala je na to da je još jednom, sasvim jasno i nedvosmisleno, kao i u prethodnim izveštajima, Evropska komisija ponovila preporuku da se Srbiji otvori klaster 3.

"Neposredni cilj je da do kraja ove godine otvorimo klaster tri, nastavićemo da radimo na tome, nećemo odustati, a nakon toga ono što moramo da uradimo je svakako da napravimo jedan mnogo ozbiljniji plan daljih reformi kao naš put", rekla je Brnabić.

Navela je da Srbija može da se složi ili ne složi sa nekim delovima izveštaja i da to nije ništa vanredno niti čudno, ali je naglasila da je to "svakako najvažniji dokument za naše integracije".

Dodala je da je saglasna sa ocjenom Evropske komisije da je Srbija usporila sa reformama.

"Ono sa čim sam u potpunosti saglasna, a jeste kritika, jeste da smo usporili sa reformama, juče je to i predsednik Vučić ponovio i pozvao sve nadležne organe da daju sve od sebe da se naše reforme ubrzaju. Moj apel i moja molba je da to uradimo svi zajedno jer reforme moraju biti inkluzivne, zavise od svih nas ne samo od vladajuće većine. Reforme moraju uključivati i opoziciju i civilna društva. Moramo međusobno da sednemo i razgovaramo da li želimo da ubrzamo naš evropski put ili ne zato što je to zaista zajednički posao", navela je Brnabić.

Govoreći o tome koliko su usporile reforme dala je primjer Izmjena i dopuna zakona o biračkom spisku na kojima se radi više od 18 mjeseci, zbog različitog stepena nepovjerenja, a da je slična situacija sa izborom članova Savjeta REM-a.

"Zbog različitog stepena nepovjerenja i zato što stalno gledamo u stvari da li će neko nekog tu da prevari ili nadmudri i svaki korak merimo i 10 i 15 puta i kada se dogovorimo oko nečega, neko promeni mišljenje pa se vratimo dva ili tri koraka nazad", objasnila je Brnabić.