Sokobanja: Tradicija farbanja jaja u ljuskama luka, cvekli i koprivi po bakinom receptu

U luku, cvekli i koprivi, po receptu koji se u srpskoj tradiciji s kolena na koleno prenosi već vekovima, farbaju se uskršnja jaja i u porodici Radosavljević iz sela Vrmdža kod Sokobanje. Ovo domaćinstvo je ekipu Anadolu Agency (AA) ugostilo pred jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Za farbanje jaja, običaj koji je opstao i u gradovima, u ovom domaćinstvu zadužena je snaja Aleksandra koja to radi baš kako je još kao petogodišnja devojčica naučila od svoje bake. Danas u ovom običaju uživa sa ćerkom Leontinom i sinom Lazarom koji joj pomažu od samog početka.

„Prvo sa decom skupljam jaja, zatim beremo razne trave iz naše bašte. Onda te biljke lepimo vodom za jaje, vezujemo ih u tkanine, pa tako kuvamo u lukovini“, priča ova domaćica.

Tajna je da se jaja kuvaju dugo, oko 45 minuta, na jako tihoj vatri kako ne bi pukla i kako bi dobila jako crvenu boju sa ukrasima u obliku zalepljenog dela biljke.

„Kada se odlepi taj cvet, list ili travka, na jajetu ostaje efekat sličice“, pokazuje Aleksandra.

Najvažnije je da se jarko crvenom bojom ofarba prvo jaje koje u srpskoj tradiciji nosi naziv „čuvarkuća“.

„Ono je simbol zaštite porodice. Čuva se godinu dana do sledećeg Uskrsa“, kaže Aleksandra.

I pored toga što danas postoje brži i jednostavniji načini farbanja uskršnjih jaja, uz lepljenje sličica, šljokice ili sedef, Aleksandra Radosavljević iz sela Vrmdža baš nijedan sastojak za ovaj običaj ne kupuje. Koristi samo ono što nađe u prirodi.

„Danas postoje razne tehnike farbanja, ali mi volimo da farbamo po receptu naših jaja. To je zdravije, a lepo je i što deca i cela porodica učestvuju u tome“, priča Aleksandra.

Zajedno sa ostalim meštanima sela pod planinom Rtanj, koje je poznato po tome što se u njemu povećava broj stanovnika, radi na razvoju seoskog turizma.

„Dolaze nam gosti sa svih strana. Ja pravim ekološke suvenire, magnete od testa i lutke od kukuruza. Samim tim, ovo tradicionalno farbanje jaja može da privuče veći broj turista i da ih dovede u naše selo u većem broju. Mogu da učestvuju sa nama u našim poslovima na selu i našoj tradiciji“, kaže Aleksandra.

Farbanje jaja će se možda već za naredni Uskrs naći u ponudi aktivnosti u kojima se turisti u Vrmdži mogu oprobati. Zasada su to skupljanje sena, branje kukuruza, grožđa i drugog voća.

Ako neko od turista ili drugih gostiju poseti porodicu Radosavljević na sam dan Uskrsa, za porodičnom trpezom zateći će Aleksandru sa svekrom, svekrvom, suprugom, deverom i dvoje dece. Čuće pozdrav „Hristos vaskrse“, a otpozdraviti sa „Vaistinu vaskrse“. Na prazničnom ručku, koji je važan deo uskršnje tradicije, biće darivan farbanim jajetom, simbolom obnavljanja prirode i života. A običaj kome se raduju i deca i odrasli jeste tucanje jajima - takmičenje čije je najjače.

Srpska pravoslavna crkva Uskrs praznuje prve nedelje posle punog meseca na dan ili posle prolećne ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Jaja se u nekim krajevima u Srbiji farbaju isključivo na Veliki petak, dok se u drugim šaraju dan ranije ili kasnije, jer se smatra da se na Veliki petak ništa ne radi i da ga treba provesti u molitvi.