Kolekcija retkih knjiga, od kojih najstarija bogoslužbena datira s kraja 16. veka, pokloni ruske carske porodice niškom katedralnom hramu povodom godišnjice Milanskog edikta 1913. godine, crkveni predmeti u filigranu koji su delo lokalnih zanatlija 19. veka, stari rukopisi i umetnička dela velikih slikara deo su postavke Muzeja crkvenih starina pravoslavne Eparhije niške.

Ekipa Anadolu Agency (AA) posetila je Muzej pre nego što će 10. maja biti otvoren za javnost.

U Svetosavskom domu, u porti Saborne crkve, nalaze se predmeti za koje arhivist Eparhije protođakon Dalibor Midić kaže da predstavlljaju samo jedan deo velikog kulturno-umetničkog i duhovnog nasleđa Eparhije niške i jugoistočne Srbije.

U muzejskim vitrinama mesto su našli i predmeti koji su bili izloženi u nekadašnjem muzeju Eparhije u centru grada, koji je pre 39 godina zatvoren.

„Svi predmeti koji su se tamo nalazili bili su preneti u Episkopski dvor. Zbog neadekvatnog čuvanja, ali i zbog zuba vremena, ovi predmeti su morali da prođu proces restauracije i konzervacije. Arhiv Eparhije niške takođe poseduje dragocene arhivalije. Biblioteka pravoslavne Eparhije niške poseduje veliki broj retkih štampanih, ali i rukopisnih knjiga, zatim dokumente na osmanskom turskom i mnoge druge važne predmete, koji su iz tame doneti na svetlost i prezentovani široj javnosti u ovom muzeju“, kaže protođakon.

Jednim od najvažnijih artefakata smatra bogoslužbenu knjigu „Opšti Minej za maj“ iz 1592. godine.

„Ona potiče iz vremena ruskog imeratora Petra Velikog. Tu su zatim rukopisne knjige, lični predmeti niških mitropolita, episkopa, proglasi, pisma... Od umetničkih dela, pored dragocenih ikona koje naš muzej poseduje, svakako na prvom mestu ističemo dva veoma važna rada Đorđa Krstića, najvećeg srpskog slikara realiste na prelazu vekova. Prva njegova slika nastala je 1885. godine, u pitanju je 'Smrt kneza Lazara', druga je 'Portret kralja Milana Obrenovića' iz 1902. godine“, priča Midić.

Posetioci Muzeja moći će da vide i dela Steve Todorovića, Nikole Aleksića i drugih srpskih slikara, kao i retke ikone, stare fotografije i arhivalije od značaja za istraživače u oblasti teologije, istorije, kulture i arhivistike. U Muzeju ima i predmeta za koje nije poznato kako su dospeli u posed Eparhije, poput arapske gramatike na latinskom jeziku iz 1687. godine. Izložen je i stari kivot u kom su čuvane mošti Svetog Georgija u prokupačkom Hramu svetog Prokopija.

Dragocenosti bi, kaže protođakon, u Muzeju danas bilo još i više da na ovom prostoru nije bilo čestih stradanja.

„Mnogi tragični događaji obeležili su naše prostore i devetnaesti vek, ali je opet, bez obzira na teške životne okolnosti, i umetnost i duhovnost je ovde postojala, razvijala se i rasla. Plodovi tog rada i života niške Mitropolije i uopšte crkve na prostoru jugoistočne Srbije ovde su izloženi i to je samo jedan mali deo koji je preživeo sva ta stradanja, a od kojih je poslednje najveće bilo u vreme Prvog svetskog rata“, kaže Midić.

Muzej je 23. aprila tokom posete Nišu otvorio patrijarh srpski Porfirije, ali je u vreme uskršnjih praznika zatvoren za posetioce.

„Kad prođe vaskršnji period i vaskršnja radost, već u prvi ponedeljak nakon Vaskrsa, Muzej će biti otvoren za sve koji budu želeli da dođu i vide ono što su naši preci stvorili i što su nama predali da čuvamo za naša pokolenja i našu decu. Muzej je oformljen po ideji i s blagoslovom njegovog preosveštenstva episkopa niškog gospodina Arsenija i pravoslane Eparhije niške“, govori protođakon.

Formiranje Muzeja započeto je 2018. godine kroz projekte srbijanskog Ministarstva kulture i informisanja u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.