Izvještaji da bi Volkswagen mogao proizvoditi komponente za naoružanje za Izrael izazvali su zabrinutost među analitičarima i posmatračima ljudskih prava, koji upozoravaju da bi takav potez otvorio ozbiljna historijska, politička i pravna pitanja.

Prema pisanju "Financial Timesa", njemački automobilski gigant Volkswagen vodi razgovore s izraelskom kompanijom Rafael Advanced Defense Systems o sporazumu prema kojem bi se u Volkswagenovom pogonu u Osnabrucku proizvodile komponente poput lansera i transportnih vozila za izraelski sistem protivzračne odbrane Iron Dome.

Cilj projekta, koji navodno ima podršku Berlina, jeste očuvanje oko 2.300 radnih mjesta, ali kritičari upozoravaju da bi ekonomski interes mogao zasjeniti mnogo šira etička pitanja.

Natalie Scholz, viša predavačica moderne i savremene historije na Univerzitetu u Amsterdamu, izjavila je da se takav zaokret ne može posmatrati kao nešto uobičajeno.

„To nije normalna stvar koja se dešava u poslijeratnoj Njemačkoj... Volkswagen nije obična privatna kompanija, a politička odgovornost je ovdje čak veća nego što bi bila kod bilo koje druge kompanije koja proizvodi oružje.“

Jurgen Mackert, profesor sociologije na Univerzitetu u Potsdamu u Njemačkoj, rekao je da, iako se mnogo javno govorilo o historijskoj odgovornosti kompanije, izgleda da to u praksi izostaje.

„Ovdje se jednostavno radi o biznisu i ostvarivanju profita. Ako Volkswagen to ne može raditi s automobilima, radit će s oružjem.“

- Zabrinutost zbog rata u Gazi -

Navodni pregovori izazvali su dodatne kritike i zbog trenutka u kojem se vode, usred izraelskog genocidnog rata u Gazi.

Mackert smatra da politički okvir kroz koji Njemačka posmatra rat u Gazi stvara uslove za ovakve odluke.

„Kako njemački politički establišment do danas ne priznaje da je ono što se dešava u Gazi genocid, već to predstavlja kao navodno pravo Izraela na samoodbranu, Volkswagen stoga nema razlog da ne proizvodi izraelsko oružje.“

Ovaj akademik potencijalni sporazum opisao je kao „katastrofu“ i iz historijske i iz moralne perspektive, dodajući da ta „strateška odluka“ odražava spremnost Evrope da profitira od izraelskog sistema Iron Dome.

Scholz je kazala da je problematično da automobilska kompanija ponovo krene putem proizvodnje oružja.

„Imamo posla sa državom za čijim je premijerom Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje. To očigledno ne čini stvar manje problematičnom, nego dodatno produbljuje problem.“

- Pravne opasnosti -

Pravni stručnjaci navode da bi navodni sporazum mogao dodatno pojačati nadzor nad ulogom Njemačke u podršci Izraelu, posebno u trenutku kada se protiv te zemlje vode postupci pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ).

U martu 2024. godine Nikaragva je podnijela tužbu tom sudu tvrdeći da Njemačka pomaže i podržava genocid nad Palestincima u Pojasu Gaze isporukom oružja Izraelu.

Prema podacima Stockholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, Njemačka je između 2019. i 2023. godine osigurala 30 posto glavnog izraelskog uvoza naoružanja.

Vojna sredstva koja je Njemačka izvozila uključuju i mornaričku opremu poput fregata klase Saar 6, koje su korištene tokom rata u Gazi.

„S obzirom na saučesništvo Njemačke i njenu bezuslovnu podršku genocidu u Gazi, etničkom čišćenju na Zapadnoj obali... kao i njen ogroman doprinos urušavanju međunarodnog prava, više nema crvenih linija“, rekao je Mackert.