NOVI SAD (AA) – Prošle nedelje kada je veći deo sveta počeo primenu zimskog računanja vremena vraćanjem male kazaljke sat vremena unazad, majstor Lajoš Lukači je vratio veliku kazaljku sata na Petrovaradinskoj tvrđavi jedan broj u rikverc. Ovaj sat, dva i po veka simbol Petrovaradinske tvrđave i Novog Sada, ima malo drugačije raspoređene uloge male i velike kazaljke - mala pokazuje minute, a velika sate, javlja Anadolu Agency.

Zbog ovog „felera“ dobio je nadimak „pijani sat“, iako vrlo tačno pokazuje vreme sve ove godine, uz neznatno odstupanje – leti koji minut više, a zimi koji minut manje. Naravno, ako se ravnate prema unapred datom uputstvu šta pokazuje mala, a šta velika kazaljka.

Tadašnja Racka varoš, odnosno Petrovaradinski šanac, dobio je ovaj sat od habzburške carice Marije Terezije uz status „Slobodnog kraljevskog grada“, koji su građani platili 80.000 rajnskih forinti. Uz status, od carice Svetog rimskog carstva dobio je novi naziv – Novi Sad, a sat na tvrđavi izgrađen je koju godinu kasnije.

Za tačnost sata na Petrovaradinskoj tvrđavi poslednje gotovo tri decenije brine se Lajoš Lukači.

- Caricin dar podanicima -

„Sat datira oko 1750. godine što se poklapa sa dobijanjem privilegija 'Slobodnog kraljevskog grada'. Carica je svoje podanike darivala jednim gospodinom satom koji oni mogu da vide sa novosadske strane i otud objašnjenje zašto velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute. Pre dva i po veka nije bilo toliko važno koliko je minuta tačno, jer se nije živelo toliko brzo kao danas. Njima su bili važniji sati, prema tome, ako je kazaljka koja pokazuje sate veća, ona je bolje vidljiva sa novosadske strane“, pojašnjava Lukači.

Od njegove izgradnje gotovo dva i po veka o satu se starala vojska. Vojno utvrđenje je od 1952, u delu u kom se nalazi sat, prepušteno na civilno upravljanje. „Gradsko zelenilo“ vodilo je računa o satnom mehanizmu, a Lukači se u ovom poslu obreo sasvim slučajno.

„Od 1988. godine sam u ovoj priči. Čovek iz 'Zelenila' koji je, između ostalog, brinuo o satu bio je električar i nije se mnogo upuštao u mehaniku, jer nije bilo potrebe. Sat je radio dok je radio, a kada se pokvario, on je prestao da brine o njemu. S obzirom na to da smo se poznavali, pitao sam ga kakav je kvar. Dobio sam ključ od sata i pregledao taj mehanizam. Pronašao sam dve-tri sumnjive stvari koje je valjalo zameniti. Bio je trošan zupčanik, jedna osovina i ležište. Valja naglasiti da su ležišta osovina četvrtasta, a ne okrugla, jer je pre dva i po veka bilo lakše napraviti četvrtastu osovinu nego okruglu. Ja sam to zamenio, navio, podmazao i počeo svakodnevno da kontrolišem da li radi i kako radi i prešlo mi u naviku i traje bezmalo tri decenije“, kaže Lukači.