Uskrs sa vojvođanskim Slovacima: Prilika za oživljavanje stogodišnjih običaja

Uskrs, najveći hrišćanski praznik, po gregorijanskom kalendaru ove nedelje proslavljaju u Vojvodini vernici katoličke i protestantskih crkava, kao i nacionalne zajednice koje većinski pripadaju ovim crkvenim denominacijama, uz tradicionalne običaje Uskrsa koje praktikuju u skladu s kulturom koju su iz svoje matične zemlje doneli u Vojvodinu. Među njima su i Slovaci, čija nacionalna zajednica najvećim delom živi u Vojvodini.

Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji je živelo više od 52.000 Slovaka, a od tog broja 50.000 živi na području Vojvodine negujući svoju tradiciju i kulturu, javlja Anadolu Agency.

- Pihtije, košnja i ukrašavanje jaja -

Slovaci su Vojvodinu naselili u 18. i 19. veku, a u Vojvodini je slovački jezik jedan od šest zvaničnih jezika u upotrebi na teritoriji pokrajine. Iako su Slovaci u Slovačkoj velikom većinom katolici, u Vojvodini najveći deo Slovaka pripada Slovačkoj evangeličkoj crkvi augsburške veroispovesti, odnosno protestantskoj crkvi čije je temelje verske doktrine postavio Martin Luter 1517. godine, pa se vernici ove crkve zovu i luterani. U skladu s verom, prilagođeni su i određeni običaji uoči praznika, ali je gro običaja i za Slovake katolike i protestante ostao isti, pogotovo kad je reč o prazničnoj trpezi i običajima odlaska u crkvu. Ti običaji pogotovo su sačuvani po selima gde su Slovaci u većini, ili gde žive u značajnijem broju.

Mesto Kisač, nalazi se nedaleko od Novog Sada i većinski je naseljeno Slovacima. U šestočlanoj porodici Privizer i ove godine biće veselo jer su dva najveća hrišćanska praznika Božić i Uskrs prilika da se ožive običaji koji se prenose s kolena na koleno, a posebna trpeza iziskuje da se čitava porodica angažuje u njenoj pripremi.

„Naše bake su pripreme za Uskrs počinjale od srede, kada su se kuvale pihtije. Četvrtak je poznat i kao Zeleni četvrtak kada se sprema kuća i kosi trava. Na veliki petak se ne rade nikakvi teži poslovi, ukrašavaju se jaja i ide se u crkvu. A subotom se spremaju preostala jela. No, u današnje moderno doba, zbog posla i drugih obaveza, najveći deo pripreme jela, pa i ukrašavanje jaja, ostaje za subotu“, navodi Ivana Ivak Privizer, majka četvoro dece.

Kako ističe, trpeza za praznik je bogata tradicionalnim jelima.

„Nedeljom se za doručak jede šunka, pihtije, ren, kuvane kobasice i kuvana jaja. U nedelju se kuva supa, jer ostala hrana može i da prenoći. Posle dolaska iz crkve na stolu su supa i nezaobilazna sarma. Za večeru se jede ono što je preteklo od doručka i ručka. Pa i u ponedeljak je tako“, kaže Ivana.

Tu su, naravno i kolači. Poseban slovački specijalitet - testo s makom i džemom od šljiva, poznatiji kao tašci, nezaobilazan su deo praznične trpeze. Princes krofne su se praktikovale u bogatijim porodicama, a danas ih ima gotovo na svakom stolu za Uskrs. Tu su krempite - i obavezne vanilice.

- Pokloni u "gnezdima" za decu -

Suprug Miloslav, četrnaestogodišnja Tea, jedanaestogodišnji Viktor i šestogodišnji blizanci Alek i Matej uključeni su u pripremu za najveći hrišanski praznik.

„Muž melje mak i vodi računa o šunki dok se kuva. Deca pomažu kod pravljenja kolača. Tako da smo svi angažovani. Za one koji nemaju vremena da spremaju, u Kisaču udruženje žena pravi torte i kolače koji se prodaju uoči praznika. Domaće je, a lepo i ukusno“, navodi naša sagovornica.

Ponedeljak je dan rezervisan za decu i mlade. Prave se gnezda na dvorištu i ostavljaju se pokloni koje im je doneo zeka, uglavnom su to slatkiši, pa ih deca onda traže po dvorištu. Ivana navodi da je u selima sačuvano dosta običaja, pa tako i ponedeljkom po kućama gde žive devojke za udaju dolaze momci, polivači koji ih poliju vodom. A utorkom devojke idu u uzvratnu posetu kod momaka za udaju. Poslednjih godina su vodu zamenili parfemi za „polivanje“.

Poseban kuriozitet za mesta gde ima Slovaka su nošnje, pogotovo ženske.

- U crkvu u svečanoj nošnji -

„Običaj je da se u crkvu ide u svečanoj nošnji i dan danas. Na velike praznike, kao što je Uskrs, žene oblače posebno ukrašene nošnje, jer je to posebna prilika“, kaže Ivana Ivak Privizer.

Ona napominje da je iz mešovitog braka, pa je od majke Rusinke takođe zadržala kako običaje tako i slavljenje praznika po starom kalendaru. Tako da se u kući Privizerovih slave dva Božića i dva Uskrsa. Navodi da je upravo lepota praznika što sabira porodicu, ali i neguje duh tradicije u današnje vreme kada se ima malo vremena za mnogo toga.