Urbana umetnost, novosadska verzija: Uroš Štrboja oživljava sprejevima gradske fasade

Aleksandar Savanović 

U istoriji razvoja civilizacije pećinsko slikarstvo zauzima značajnu ulogu, jer otkriva detalje iz života tadašnjih ljudi. Otkako je sveta i veka, reklo bi se, ljudski rod ima sklonost ka slikanju i ukrašavanju svojih domova, a street-art, kao svojevrsna umetnost bunta u urbanim sredinama poslužiće nekim budućim antropolozima i arheolozima da tumače vremena u kojima danas živimo.

Tom umetničkom nasleđu veliki doprinos dao je i daje Uroš Štrboja, poznat kao Rosh Panonsky čiji grafiti i murali mogu da se vide širom regiona, a najviše u matičnom gradu – Novom Sadu gde potpisuje autorstvo na sedam murala koji se nalaze i u turističkoj ponudi grada.

Priča o jednom muralu obišla je region ove godine kada je na zidu nacrtao lekara pod maskom koji stoji rame uz rame sa popularnim maskiranim strip junacima, čime je poslata zahvalnost medicinarima za trud koji ulažu u borbi protiv koronavirusa. U toj galeriji gradskih murala nalazi se i portret pronalazača i diplomate Mihajla Pupina na istoimenom bulevaru visok 23 metra, ali i drugi radovi koji su oživeli sive i bezlične fasade grada. Radove sa svojim potpisom ostavio je, između ostalih, i na zidovima Beograda, Zagreba, Sarajeva, Budimpešte, Temišvara, Niša, Subotice, Čačka, Ulcinja, Podgorice, Jahorine…

Uroš u razgovoru za Anadolu Agency (AA) kaže da je od malih nogu imao sklonost ka crtanju, a prvi put se sa oslikavanjem fasada upoznao 1996. godine kada mu je u ruke dospeo magazin koji je njegov drugar doneo iz Atine. Tada je sa prijateljem odlučio da se oproba u tome i u svom kraju nacrtali su prvi grafit.

„Prvi grafit smo pravili četkama i bojama, a onda smo otkrili grafite u Novom Sadu koji su nacrtani sprejem. Tada smo se i mi dohvatili spreja i počeli da radimo. U početku sam crtao reči koje mi prvo padnu na pamet u stilu uličnih fontova, a onda sam shvatio da treba da imaš ime koje se ponavlja u više stilova, kako bi ljudi zapamtili. Izabrao sam ime #risk i to je bio moj potpis“, navodi Štrboja uz napomenu da danas može da otkrije svoj potpis, jer je street art postala savremena umetnost, ali su ranije svi krili svoje umetničko ime dok su grafiti bili u „sivoj zoni“.

„Sada je potpuno normalno da se crta mural preko cele zgrade. Nekada je to bio nezamislivo“, kaže Panonsky koji je bio među inicijatorima da Novi Sad dobije prvi zid za ovu vrstu slikarstva pod vedrim nebom.

Stadion Fudbalskog kluba Kabel pored popularnog kupališta Štrand tako je krajem devedesetih postao prvi javni objekat na kom umetnici sa sprejevima mogu da pokažu svoju kreativnost.

„Pošto potičem iz grafiti priče, to je najteži put, jer moraš da znaš sve da radiš. Sa sprejem, od potpisa, preko brzih stvari, do slova, portreta, karaktera, manjih, velikih površina… Kada ljudi završe Akademiju umetnosti dobiju zid da crtaju. Pošto sam po struci ekonomista, a ne slikar, mogu da kažem da sam na ulici stekao diplomu iz street arta, odnosno svaki moj mural može da bude diplomski rad“, navodi naš sagovornik.

Svoja umetnička dostignuća obrazlaže samopouzdanjem i talentom, ali je osim tih vrlina često potrebno i hrabrosti, pogotovo kada radi na platformama i dizalicama visoke murale.

„Kada sam radio mural ’kosa’ morao sam da izvučem vlas kose u jednom potezu što na dizalici na kojoj sam se nalazio nije bilo moguće. Zbog toga sam morao da stanem na rub dizalice, zaljuljam je i probam da to izvedem. Pomislio sam da je bolje i da poginem, nego da mi drugi kažu kako joj je kosa ’štrokava’. Srećom uspeo sam i preživeo“, objašnjava Uroš.

Posebno mu prija interakcija s prolaznicima koji često stanu da proprate njegov rad, ali neretko i uzmu broj telefona za neke nove murale na nekim novim fasadama.

Kako ističe da je poslednjih godina street art je postao sve popularniji u Novom Sadu, a oformljeno je i udruženje koje finansira ukrašavanje gradskih fasada muralima. Kako je vojvođanska prestonica postala i Evropska prestonica kulture za 2021. godinu otvaraju se vrata i za uličnu umetnost, što ga posebno raduje.

Kaže da se u svakom stilu dobro snalazi, a u poslednje vreme radi najviše realizam.
„Menjam stilove. To možda nije dobro u smislu prepoznatljivosti, ali mi je poenta da sve što uradim bude na nivou“, kaže Panonsky.

Talenat za umetnost pretočio je i u modni brend Zero21 koji ove godine obeležava deceniju postojanja, a toliko je član i benda MinJah Crew i najavljuje i prvi album tog benda. Tu je tekstopisac i zadužen za rep deonice. Bavi se i firmopisanjem i kaligrafijom, a trenutno mu je u planu oslikavanje platna za izložbu. Svoj potpis ostavio je i na terenu višestrukih svetskih šampiona u basketu 3 na 3, ekipe Novog Sada oslikavši ga u urbanom stilu.

Kako kaže, pokušava da se oproba u slikarskim granama u koje do sada nije praktikovao, jer voli izazove. Rosh navodi da je zidno slikarstvo postalo posao od kog može da živi, što mu čini dodatno zadovoljstvo, jer se bavi onim što voli, a istovremeno mu to obezbeđuje sredstva za život.

„Trud se isplatio, koliko god taj put bio težak. U jednom trenutku sam bio na rubu egzistencije. Imao sam i ponude za posao koje sam odbio jer sam osećao da će da me zatvore i neću stići da se bavim onim što volim. Na kraju se ispostavilo da sam verovao u pravu stvar“, zaključuje Uroš Štrboja.