Tradicija stanovnika leskovačkog sela: Čim prohodamo, mi smo u paprici
- Oko 300 porodica u leskovačkom selu Donja Lokošnica, u Srbiji, uzgaja papriku nadaleko poznatu po svojoj kvaliteti, a sezona poslova je od sredine avgusta do sredine oktobra kad se "sav komšiluk crveni od paprike"
Fotoreporet: Sanja Janačković - Anadolu Agency
Leskovac
LESKOVAC (AA) - Zidove, dvorišta i terase gotovo svih kuća i pomoćnih zgrada u leskovačkom selu Donja Lokošnica u ovo doba godine prekrivaju venci ručno nizane crvene začinske paprike, koja se u ovom selu na tradicionalni način sadi, bere i suši vekovima, javlja Anadolu Agency (AA).
Poslovi u selu ne prestaju od sredine avgusta do sredine oktobra, a najstariji meštani kažu da se njihov komšiluk crveneo od paprike „kozji rog“ ili „nizača“ još u vreme kada su oni bili deca. I tada je, kao i danas, važilo pravilo - u branje, nizanje, sušenje, na kraju i prodaju paprike, uključeni su svi članovi domaćinstva.
Mihajlovići su jedna od oko 300 porodica u ovom selu i tokom dana ih je, kao i većinu njihovih komšija, nemoguće zateći kod kuće, jer su svi u polju gde uveliko traje treća berba ove sezone. Najiskusniji proizvođači paprike u ovoj porodici su supružnici Svetlana (77) i Radoslav (75).
- Papriku suše, nižu u lance, melju... -
„To je tradicija u Donjoj Lokošnici. Kad se rodimo, čim počnemo da hodamo, mi smo u paprici“, priča Radoslav.
Ova paprika je, dodaje on, jako rentabilna za proizvođače, jer može da se koristi na više načina i proda kao osušena, nanizana, samlevena ili tucana. Može i da se peče i kuva za ajvar koji je, kažu, skuplji, ali ukusniji od onog koji se pravi od paprike „ajvarke“.
Ubrana paprika se već narednog dana niže tako što se drška probada žicom i jedna za drugom ređa na kanap. Formiraju se venci koji poput ukrasa vise sa skoro svake zgrade u Donjoj Lokošnici.
„Suši se na zgradama, na krovovima 20 do 30 dana, zavisi od sunca. Onda se stavlja u hladovinu, unutar zgrade. Onda se stavlja u sušaru. Ložimo na drva, isušimo to i lepo skinemo dršku, sameljemo, pa ide na plasman“, objašnjava Radoslav.
Na susednoj njivi papriku beru njegovi kćerka, zet i dvojica unuka. I oni potvrđuju ono što se nadaleko već čulo, nigde drugde u Srbiji ova paprika ne rađa tako dobro kao ovde.
Jedan od Radoslavljevih unuka Marko Stojanović, koji je završio poljoprivredni fakultet, kaže da su razlog tome specifična mikroklima ovog kraja, pogodna PH vrednost zemljišta i kvalitetna voda.
