Balkan

Sjeničanka Sadija Totić čuva od zaborava sjeničko-pešterski ćilim

Sjeničko-pešterski ćilim tkalja Sadija Totić izrađuje preko 40 godina, sa dva lica na vertikalnom razboju

Aleksandar Niciforovic   | 29.03.2020
Sjeničanka Sadija Totić čuva od zaborava sjeničko-pešterski ćilim Foto: Aleksandar Niciforovic - Anadolu Agency

Serbia

Sjeničko-pešterski ćilim poznat je nadaleko. Vekovima se on u regiji Sandžak, na jugozapadu Srbije, izrađuje na isti način i s istim šarama i motivima.

Za izradu ćilima koristi se vuna sjeničke autohtone ovce pramenke. Zanat zahteva strpljivu i veštu tkalju, s mirnim rukama. Takva je Sadija Totić iz sela Ursule kraj Sjenice
Sadija, koja u krugovima poznavalaca tog starog zanata važi za prvu tkalju sjeničkog kraja.

- Nije bilo udaje bez ćilima -

Ta titula joj opravdano i pripada, jer se ona tim poslom bavi preko 40 godina. Tkanju su je, kada je imala sedam godina, podučile majka i nana.

"U kući nam je i dalje na podu prostrt ćilim koji sam ja uradila kao mlada i donela ga mužu kada sam se udala. Takvi su običaji bili, devojka se nije mogla udati ako nije imala ćilim i ako nije ovladala tom veštinom. Sada su druga vremena, ćerku nisam uspela da naučim, mlada se udala zato ću učiti snajku i unuke, ako budu želele. Ja sam sa sedam godina naučila, jednostavno od malih nogu, kao da sam sebi naslutila i predvidela da ću se i kroz život baviti tkanjem", priča za Anadolu Agency (AA) tkalja Sadija Totić.

Da bi se dobio čuveni po kvalitetu sjeničko-pešterski ćilim, potrebno je dosta vremena. U pitanju je dug proces, jer se domaćice u tom delu Sandžaka tkanjem bave samo kada završe prioritetne poslove u svojim domaćinstvima, pa je tako duga zima koja vlada na Pešterskoj visoravni, period kada najviše vremena tkalje posvete izradi ćilima.

"I zimi puno posla imam u štali i oko proizvodnje mlečnih proizvoda. Imam veće stado ovaca i 20 krava. Ono vreme koje bih tokom leta provela u bašti i bavila se poljoprivredom, ja sam u kući i izrađujem ćilime. Neki su mi poručeni i šaljem ih u inostranstvo i tako lepo zaradim, nije plaćeno koliko bi trebalo, ali nije loše dodatno zaraditi. Mene ovaj zanat opušta, vraća me u mladost, tako da kada porudžbina nema ja i dalje tkam i to najčešće nosim kao dar prijateljima povodom neke svečanosti ili proslave, kad se neko uda, oženi ili dobije dete. Jeste da ja brzo i kvalitetno radim, ali sve to dugo traje. Mnogo muke oko jednog ćilima. U određenom periodu godine ošišamo ovce koje imamo u gazdinstvu, potom se vuna pere i raščešlja, ispredem je i ja je sama i bojim. Sve sama radim do gotovog ćilima, tako ja i osnujem i tkam", objašnjava tkalja Sadija Totić.

- Dugotrajnost -

Sjeničko-pešterski ćilim odolevao je vekovima. Izrađuje se preko pet vekova na isti način, na vertikalnom razboju s dva lica. Prepoznatljiv je po kvalitetu, bojama i šarama.

"Ćilim koji ja izradim, gusto i čvrsto tkan, može da traje 100 godina sa jedne i isto toliko sa druge strane. Možda je tajna i u ovom kraju, ovo je zdrava sredina, ovde su nam i prilikom izrade ćilima inspiracija livade i polajne, a baš tu pasu i ovce koje daju kvalitetno mleko, ali i kvalitetnu vunu koja je presudna za vek trajanja ćilima. Motivi na ćilimima ovog kraja su geometrijski oblici i šare. Kao kada su ga iz Persije na ove prostore doneli Turci. Na ćilimima se nalaze često cvetovi, perunika, nju ovde svi u avliji imaju, poljske ljubičice i lale. Izradila sam ćilima u životu da se može njima prekriti neko veće brdo", kaže vredna tkalja iz Ursula, sela udaljenog 20 kilometara od Sjenice.

Sjeničko-pešterski ćilim upisan je u nacionalni registar kulturnog nasleđa, na listi su i pirotski i staparski ćilimi. Kako je ranije najavljeno, institucije Republike Srbije će zvanično predložiti UNESCO-u da na listu svetske kulturne baštine uvrsti i ova tri ćilima.


Na internet stranici Anadolu Agency (AA) objavljen je samo dio sadržaja vijesti koje su putem našeg Sistema protoka vijesti (HAS) dostupne korisnicima. Molimo da nas kontaktirate za pretplatu.
Srodne teme
Bu haberi paylaşın