Četiri studenta Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu osmislili su sistem za automatsku detekciju nezgoda i spašavanje mornara, javlja Anadolu Agency (AA).
Za ovaj izum su do sada dobili dve prestižne nagrade: prvo mesto na nacionalnom takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju u kategoriji studentskih inovacija i prvo mesto na međunarodnom takmičenju za inovacije i biznis ideje POPRI International, koji je ove godine održan u okviru EUSAIR foruma, Jadransko-jonske inicijative u Tirani.
- Razvoj ideje -
Inovacija koju je predstavila "Panonska posada" trebala bi da reši pitanje bezbednosti putnika na plovilima i bržu reakciju spasilaca službi u slučaju pada s broda, zbog čega svake godine strada više stotina ljudi.
Ovaj sistem koji se sastoji od hardverskih i softverskih sistema zove se "Lara", a razvili su ga studenti sa smera Računarske nauke u sastavu Aleksandar Rončević, Mihailo Milenković, Petar Kapriš i Vladimir Krsmanović. Plan ovih istraživača je da nastave s razvojem ideje i da je uskoro testiraju na pravim brodovima.
"Dosta često smo se u Tirani susretali s pitanjem - odakle u državi koja nema izlaz na more ovakva ideja", priča uz osmeh kapetan ove istraživačke posade Vladimir Krmanović.
Kako navodi, projekat je započet marta prošle godine, ideja je razvijana sedam meseci, a potvrdu kvaliteta dobili su već u oktobru kada su dobili nagradu za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, čime su se kvalifikovali za regionalno takmičenje u Tirani, gde je, takođe, njihova ideja prepoznata i nagrađena na međunarodnom planu u konkurenciji devet timova.
"Padovi s broda u vodu su veoma ozbiljan problem i jedan od glavnih uzroka smrti među mornarima i turistima na brodovima. Prosto, ako vas niko nije primetio u momentu kada ste pali, ili vas je talas pokupio, ili bilo šta treće, šanse za preživljavanje su vam apsolutno mizerne i jedini način da vas izvuku živog jeste da vas neko vidi u tom momentu i da odmah aktivira alarm i ceo protokol. Prema istraživanjima, u proteklih pet godina od pada sa broda stradalo je oko 2.500 ljudi samo u zemljama EU-a i SAD-a. U mornarstvu postoje protokoli šta se radi kad neko padne, ali je problem kako primetiti taj pad", objašnjava Krsmanović.
- Obaveštenje posadi -
Na taj problem su mu ukazali kako brodograditelji, tako i ljudi koji rade na brodovima pa je okupio ekipu kolega i prijatelja koji su svoje znanje i ideje ukrstili, pronašli su partnere za razvoj i iz toga se rodila "Lara".
Aleksandar Rončević navodi da se radi o kompletnom sistemu koji se sastoji od tri glavne komponente - dve hardverske i jedne softverske.
"Prva komponenta je nešto što mi zovemo token uređaj i što treba da nosi pojedinac na brodu koji se nalazi na palubi. To bi trebalo da izgleda kao narukvica ili kao neki ski-pas koji treba da bude uz telo pojedinca. Kako će tačno da izgleda je i dalje u razvoju. Taj nosivi uređaj prati pojedinca na palubi, prati njegovu lokaciju. U slučaju nezgode, taj uređaj šalje poruku kor uređaju, što je druga komponenta koja se nalazi na mostu broda i ona u stvari prati sve članove posade i njihove statuse. Ako se neki token oglasi, odmah se alarmira prvo posada na brodu, a onda se ta poruka dalje propagira na IT sistem, što je softverski deo 'Lare'. Taj server, baza podataka, agregira sve podatke i tu poruku šalje i spasilačkim službama. Za nekoliko sekundi od trenutka nezgode mi imamo obaveštenu i posadu i eventualno neku dodatnu spasilačku službu", navodi Rončević.
Krsmanović napominje da predstoji još dosta unapređenja sistema, ali da se u test fazi pokazao operativan i da ima potencijal da uđe u primenu, ali je prethodno potrebno da prođe kako tehničku adaptaciju, tako i pravnu proceduru. Potrebna je i finansijska podrška, ali i vreme.
"Na tržištu postoje rešenja za ovo, jer je to problem otkad ima i mornara. Ali rešenja na tržištu spadaju u dve kategorije: ili su ultra skupa rešenja sa najmanje sedam cifara za firme koje obezbeđuju velike kruzere i ti sistemi rade, ali su skupi i neisplativi, ili postoje rešenja koja su za posedu od dva člana i ne mogu da rade na malim brodovima. Između ta dva rešenja postoji ogroman prostor gde pitanje bezbednosti nije rešeno, i mi smo sad u tom prostoru s ovim rešenjem, ali kada će ono biti zaokruženo i stavljeno u primenu zavisi od dosta toga", kaže Krsmanović.
- Otvoreni za saradnju -
Dodaje da je jedna norveška firma za dizajn brodova finansirala inicijalnu postavku "Lare" i da su otvoreni za pomoć i drugih kompanija kojima je u interesu da se ovaj sistem razvije.
"Mi smo, ipak, studenti i koliko god bili ispred gradiva i voljni da radimo, nama fali bar trideset godina u prstima da ovo privedemo kraju. I zato smo skroz otvoreni za pomoć", napominje Vladimir Krsmanović.
Rončević dodaje da je ovaj sistem, čiji su idejni tvorci, uz neznatne modifikacije moguće primeniti u drugim oblastima poput skijanja, planinarenja, rada na građevini…
"Ovaj sistem, ukoliko uđe u primenu, zasigurno bi mogao da spasi mnogo života, jer život čoveka koji je doživeo nezgodu neće zavisiti od vikanja 'upomoć' i nade da će ga neko čuti, već će tu informaciju preneti uređaj koji nosi uz sebe", zaključuje Rončević.
