Aleksandar Savanović
Novosađanin Marko Čubrilo profesor je geografije u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, ali je široj javnosti u regionu mnogo poznatiji po vremenskim prognozama koje poslednjih godina objavljuje na Fejsbuku.
Nemali broj posetilaca njegovog profila i drugih grupa preko kojih Marko objavljuje vremenske prognoze, oblači se ili organizuje proslave, javne radove i druge događaje upravo na osnovu njegovih predikcija o vremenskim prilikama. Zbog toga ga mnogi upoređuju sa čuvenim TV licem Kamenkom Katićem čije su prognoze bile praćene širom bivše Jugoslavije, a deo te Jugoslavije Čubrilo je upravo sabrao na društvenim mrežama zahvaljujući svom hobiju.
Iako je mu je prognostika i meteorologija pasija, a geografija profesija, s jednakom posvećenošću predaje i đacima, ali i odgoavara na brojna pitanja svojih pratilaca na društvenim mrežama o izgledima vremena za određeni period u određenom mestu, i što razumljivije pokušava da objasni uzročnike promene vremena ili neke vremenske pojave. Za vreme festivala Exit malo je spavao, jer je bio angažovan za izradu prognoza i praćenje vremena kako bi festival bio održan po planu. I, kao i ranijih godina, njegove prognoze su bile dobre, a tokom četiri dana festivala nije bilo potrebe da se zbog nevremena pomeraju ili odlažu određeni programi. I potpisnik ovih redova uverio se u prognostičke sposobnosti sagovornika, jer je dva dana pre pisanja Čubrilo najavio obilne padavine, pa je i ovaj tekst pisan dok su se smenjivali pljuskovi nad Novim Sadom.
U razgovoru za Anadolu Agency (AA) rekao je da ljubav prema prognostici i meteorologiji gaji od ranog detinjstva. Neka deca gledaju u zvezde, a Marko je u svom detinjstvu pogled fiksirao nešto niže – u oblake, kako kaže, prateći promene vremena, čekajući letnje oluje do kasno u noć ili prvi sneg zimi koji je označavao početak dečjih radosti. U početku je to pratio, nešto kasnije krenuo da beleži te pojave, da bi na kraju ta pasija praćenja vremena dobila i naučnu dimenziju, pogotovo na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu gde je kroz studije geografije imao prilike da uči i hidrologiju, klimatologiju, ali i druge srodne predmete.
„Pošto u Novom Sadu u to vreme nije bilo smera meteorologija, a za odlazak u Beograd gde je taj smer postojao nisam imao novca, upisao sam geografiju koja je moja velika ljubav, a uporedo s tim nastavio sam da se bavim prognostikom, pa je i moj diplomski rad bio vezan za klimatologiju, odnosno klimatološke odlike Južnog Banata, a mentor mi je bio klimatolog“, istakao je Marko Čubrilo.
S diplomom geografa zaposlio se kao profesor pre dve decenije u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ koju je i sam završio, ali je sa svojim hobijem pred javnost izlazio povremeno šturim objavama na svom profilu. Onda je prateći četiri amaterske meterološke stanice u regionu postao administrator njihovih stranica i tumačio podatke koje su te stanice pribavljale, izrađujući prognoze vremena. Pet godina koliko je ozbiljnije angažovan na polju prognostike njegovi saveti i mišljenja su veoma su traženi, a i na njegovom matičnom profilu broj virtuelnih prijatelja dostigao je maksimum. Ovaj volonterski posao iziskuje dosta napora jer na dnevnom nivou makar jednom treba objaviti prognozu za region, upozoriti na velike vrućine ili iznenadne obilne padavine, jak vetar…
Pre izlaska na društvene mreže bavio se specifičnim prognozama za JKP „Novosadsku toplanu“ i Institut "NS seme", ali je rešio da svoj hobi podeli s drugima. I tako na dnevnoj bazi ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije prate njegove prognoze i postavljaju mu razna pitanja od toga kada da idu na more, hoće li pasti kiša u njihovom kraju, vredi li da se izvode određeni poljoprivredni radovi, zaplovi rekom, morem…
„Želim da dokučim ćud prirode što bolje mogu, iako sam ubeđen da to nikada neće biti u potpunosti moguće i da će atmosfera sačuvati deo samo za sebe. Međutim, što mi više istražujemo, to više i saznajemo. Na bilo kom računarskom modelu koji se koristi za prognoziranje postoji 10 posto takozvanog ’haosa u atmosferi’, što ne može nijedna matematika da predvidi i što će se desiti bez bilo kakve prethodne najave. Sva ta neizvesnost mi daje energiju da svaki dan radim“, naglasio je Čubrilo.
Kako navodi, njegov posao počinje ujutru kada otvara radarski snimak Evrope, kako bi video kompletnu oblačnost, kojom brzinom, snagom i pravcem se kreće i onda otvara razne prognostičke modele, odnosno numeričke programe koji prikupljaju informacije i na osnovu kojih, sa raspoloživim znanjem, pravi prognozu. Ona je najpreciznija za dan unapred, a što se interval produžava, to se i verovatnoća greške produžava, zbog čega dugoročne prognoze mogu da dosta odudaraju od onoga što će se dogoditi. A tu utiče i mikroklima. Zato svaka prognoza se izražava u procentima verovatnoće, jer ponekad mikroklima nekog mesta može da utiče da ga nevreme ili letnji pljusak zaobiđe a okolo izazove štetu. Kako navodi reč „sigurno“ u prognostici ne postoji, jer je, ipak, priroda ta koja daje konačnu reč.
Pitanje zbog čega su u našim krajevima sve kraća proleća i jeseni objašnjava kroz klimatske cikluse.
„Klima ide u ciklusima. Da li su desetogodišnji, petnaestogodišnji, zavisi šta na njih utiče – da li aktivnosti na suncu, na zemlji, ili promena toplote okeana… Nakon perioda blažih leta, čini mi se da smo ove godine ušli u desetogodišnji ciklus toplijih leta i verovatno hladnijih zima, jer se to manje-više uparuje jedno s drugim“, naveo je Čubrilo.
Ističe da s dolaskom novog ciklusa postoji velika verovatnoća da će se vratiti proleća i jeseni koja su, vremenski, veoma kratkotrajan period između hladnoća i vrućina, jer su se produžila i leta i zime, te da će se u narednih 10 godina četiri godišnja doba ravnomernije rasporediti.
Ipak, utisak da je u gradovima leto sve teže podnošljivo, kako pojašnjava naš sagovornik, ima istine, ali je za to odgovoran ljudski faktor.
„Gradovi su porasli. Više je betona, više je metala, manje je zemlje. Mi smo podigli našu temperaturu u gradovima. Tako je Novi Sad postao ostrvo toplote koje je za četiri-pet stepeni leti toplije nego u okolini. Nekad i više. I često smo skloni da konstatujemo da su leta postala toplija, što i jeste, a mnogo više ljudi živi u gradovima nego pre, recimo, deset i više godina. Jer urbanizacija utiče na našu lokalnu temperaturu“, mišljenja je Marko Čubrilo.
