U skladu sa blažim merama za suzbijanje virusa COVID-19 i odlukom Vlade Srbije da se zanatlije vrate poslu, obućar Goran Dinić u utorak je skinuo katanac sa vrata svoje male radnje u Nišu.

Za Anadolu Agency (AA) kaže da posle jednomesečne pauze svraćaju tek po jedna do dve mušterije dnevno. Iz sela Batušinac, gde živi, na posao do radnje u širem centru grada putuje 15 kilometara. Gorivo košta, a zarade skoro da nema. Ovih dana traže se samo sitne popravke. Lokal je kupio pre tri godine, pa je srećan što, poput mnogih njegovih kolega, ne mora da izdvaja novac za kiriju, ali drugi računi se gomilaju – naknada za penzijsko i zdravstveno osiguranje, porez na prihod od samostalne delatnosti, struja... Mesečni rashod mu je, sabira, najmanje 20.000 dinara.

„Posla je slabo, ovih zadnjih mesec, dva je potpuno slabo. Nema ljudi dovoljno. Imao sam samo nekoliko poziva sa strane, dolazio sam, odradio sam, ali ne mogu da se hvalim“, priča pedesetpetogodišnji Goran.

Ti pozivi su stizali od redovnih mušterija, uglavnom zbog popravki patika i cipela, ali i torbi i kožne odeće. U vreme pre epidemije radio je desetak popravki dnevno, a toliko ih je imao ukupno za poslednjih mesec i po dana.

„Većina obućara ne želi da menja rajsferšluse, ja i to radim. Na čizmama, torbama, pa i suknjama. Nisam to odbijao ni pre epidemije, a sad su šanse za tako nešto još manje“, kaže ovaj obućar.

Šio je i zaštitne maske u vreme njihove nestašice pre nekoliko nedelja. Maska koju nosi njegov je ručni rad.

„Trener jednog kik-boks kluba je doneo materijal za 350 maski i sašili smo. Pošto je to bila humanitarna pomoć, nismo za zaradu radili, ali me je častio. I te malobrojne mušterije bile su fer, znaju da posla nema, pa časte“, govori Goran.

Pretpostavlja da se sa sličnim problemima suočavaju i druge zanatlije, pa se nada da će ih svi zajedno nekako prevazići. Uzda se i u visok kvalitet svog rada.

„Živim u nadi. Nadam se, ne odustajem, neću da odustanem. Jeste da ja imam ovde 20.000 dinara rashod, evo po računicama, struja, đubre, voda, put... Pokrivao sam u zadnje vreme troškove. Ali sam zadovoljan. Ko je jednom doneo, on je doneo deset puta“, kaže Goran.

Pošto se pre pokretanja sopstvenog posla bavio izradom ortopedske obuće, Goran proizvodi i uloške za ravne tabane. Po sopstvenom modelu pravi i kožne papuče i sandale, a obrađuje ih na mašini koju je sam konstruisao. Kada ljudi izađu iz izolacije i počnu više da šetaju, očekuje Goran, posao će se postepeno vraćati.

A postepeno se i ublažavaju Vladine mere suzbijanja zarazne bolesti COVID-19 u Srbiji. U utorak su, uz obavezu da koriste maske, rukavice i dezinfekciona sredstva, počele da rade i druge zanatlije koje nemaju bliski kontakt sa mušterijama - krojači, auto-mehaničari, vulkanizeri... Otvorene su i trgovine na malo, auto-škole, poslu su se vratili i građevinski radnici, a ponovo se može kupovati i na zelenim pijacama.

„Mere možda još nije trebalo ublažiti jer su, čini mi se, ljudi neodgovorni“, kaže jedna Nišlijka aludirajući na to da u radnjama ne nose svi maske i da neki ne poštuju propisanu distancu među ljudima od dva metra.

Policijski čas od utorka počinje sat vremena kasnije, u 18 sati. Stariji od 65 godina, koji od 18. marta nisu imali pravo da napuštaju svoje domove, utorkom, petkom i nedeljom, u periodu od 18 sati do sat posle ponoći, mogu da idu u polučasovnu šetnju najdalje 600 metara od kuće. Jučerašnjom odlukom Vlade mere su dodatno relaksirane, pa će stariji građani od ponedeljka moći da šetaju sat vremena. Od tog dana biće otvoreni i frizerski i kozmetički saloni, teretane, fitnes centri, radiće i pijace u zatvorenom prostoru, a profunkcionisaće i međugradski saobraćaj.

Zanatlije starije od 65 godina, zbog zabrane njihovog kretanja tokom dana, još ne znaju kada će moći da otvore svoje radnje.