Novi Sad: Umetnost na medenjaku Smiljane Ivković Topai

Nekada su liciderska srca bila ukras u brojnim domovima. Ova poslastica ukrašena ogledalcem sa ispisanom porukom više je bila dekorativni element, nego prehrambeni proizvod. Međutim, na dobrom putu da mu preuzme primat su ukrašeni medenjaci koji mogu da budu ukras za sobu, jelku, ali i u vitrini kao podsećanje na neki događaj.

Iako su jestivi, ovi medenjaci zbog izgleda češće završe zakačeni o koncu na zidu, nego pojedeni. Pre tri godine Pančevka Smiljana Ivković Topai počela je da se bavi izradom ukrašenih medenjaka, a svoj umetnički dar je toliko usavršila da već duže vreme drži radionice za pravljenje medenjaka.

Radionicu je danas održala u Novom Sadu, a svi medenjaci koji su napravljeni na temu motiva iz Vojvodine naći će se na tezgi udruženja “Tezga za život“, koje prodajom različitih proizvoda prikuplja novac za lečenje obolele dece.

- Prva novosadska radionica -

Ova radionica prva je novosadska, a jedna u nizu Ivković Topai, jer svoje veštine voli da deli sa drugima. Kako kaže za Anadolu Agency (AA) ovim hobijem počela je da se bavi pre tri godine, a danas njene medenjake s različitim motivima naručuju širom Srbije i regiona.

“Pošto volim da slikam, tražila sam preko interneta neke slike i boje da kupim i naišla sam na fotografije i videa izrade ukrašenih medenjaka. To me je zainteresovalo i krenula sam da to istražujem. Pravila sam kolače, kao i svaka domaćica, ali do tog susreta na internetu nikada nisam pravila medenjake. Mogu da kažem da nisam nešto stručna u pravljenju kolača, ali ovo sam apsolvirala“, kaže Ivković Topai.

Učešće u brojnim humanitarnim aktivnostima gde je na aukcijama za prikupljanje pomoći za lečenje obolelih osoba postavljala medenjake, povezao ju je i sa udruženjem “Tezga za život“ u čijoj je organizaciji pre nešto više od mesec dana organizovan Sajam medenjaka na Petrovaradinskoj tvrđavi, a njeni medenjaci zauzeli su drugo mesto po oceni žirija. To je ujedno bila prilika da sa predstavnicima humanitarnog udruženja organizuje današnju radionicu.

- Ljubav prema umetnosti i slikarstvu -

Kako objašnjava, ljubav prema umetnosti i slikarstvu, opredelili su je da se okuša u pravljenju medenjaka i trodimenzionalnog ukrašavanja, što joj je predstavljao izazov, a tehniku je usavršavala kako od iskusnijih majstorica, tako i preko interneta.

“Primere ukrašavanja učila sam iz Turske, Ukrajine i Rusije. Ali, prvi ukrašeni medenjak i tu mogućnost dekoracije kolača sam videla od jedne žene iz Turske. Kasnije sam upoznala i žene iz Srbije koje se time bave i od njih učila“, pojašnjava sagovornica.

Na stotine medenjaka izašlo je iz njene kuhinje, ali je svaki medenjak, kako kaže, priča za sebe, jer je svaki ručne izrade.

“Svaki medenjak je unikat i mora da ima svoju priču. I za izradu jednog takvog kolača treba nekoliko sati. Tu nije u pitanju samo bojenje, već su bitni i slojevi kako se koji izliva. Prvo se napravi kolač, pa dok se ne ohladi, stavlja se prvi sloj. Pa kad se on osuši, onda drugi, treći… zavisi od slike. Da li je u 3D ili obična. Glazura, odnosno slojevi su smeša šećera u prahu, belanca i limuna ili sirćeta. Onda se oslikava bojama i flomasterom i na kraju sve to treba da se osuši“, objašnjava ukratko proceduru izrade medenjaka.

Ono što je dobro za ovaj hobi, slaže se Ivković Topai, jeste što nema škarta koji se odbacuje, jer je sve jestivo. U porodičnom okruženju navodi da joj sve više prigovaraju, jer, kako je usavršila zanat, sve manje takozvanih otpadaka od medenjaka ostaje njima za jelo, pošto ostatak završi kao umetničko delo.

- Medenjaci traženi za rođendane, praznike i posebne povode -

Pravila je razne motive, jer su medenjaci traženi i za praznike, rođendane, ali i posebne povode, kao što je lovački bal, pa onda ukrašava medenjake sa lovačkim motivima. Iako se za ukrašavanje koristi slikarska oprema, boje, četke i flomasteri, ti ukrasni medenjaci mogu bez problem da se jedu.

“Sve što je na njima i u njima je jestivo. Jestive su boje. Ako ima perlica ili šljokica, sve ostalo je jestivo. Ali, većina kojima te medenjake napravim ne žele da ih pojedu nego ih drže kao ukras. Pošto su sastojci nekvarljivi, mogu da se jedu i posle duže vremena. Ali, ako ih ne pojedete odmah, teško da ćete ih pojesti kasnije“, navodi Smiljana Ivković Topai.

Ovaj hobi jedna je u nizu aktivnosti kojima se bavi, pošto je ova diplomirana ekonomista zaposlena u Gerontološkom centru u Pančevu, ali ima i registrovano poljoprivredno gazdinstvo u okviru koga pravi i prodaje sokove, sirupe i džemove kućne izrade. Pored toga, ima supruga i četvoro dece, koji su joj velika podrška u životu.

“Sve što sam počela da radim prvo sam pravila za supruga i decu. Oni su prvi kritičari i žiri mog rada. Ako se deci dopadne, onda to podelim i sa drugima. Tako je počela i ova priča s medenjacima“, zaključuje Smiljana Ivković Topai.