Niška teretana i za osobe s invaliditetom: Vježbom do bolje pokretljivosti i ukupnog zdravlja

Obrazovani treneri iskusni u radu sa osobama sa invaliditetom, sprave prilagođene korisnicima kolica, prostranost i ulaz bez stepenica ono su što nedavno otvoreni fitnes centar u Nišu razlikuje od svih drugih. Ekipa Anadolu Agency (AA) posetila je trening dvoje mladih ljudi koje život sa cerebralnom paralizom uslovljava da vežbaju svakodnevno.

Bilo da dolaze na rehabilitaciju, iz hobija, zbog druženja ili profesionalnog bavljenja sportom, korisnici ove teretane prezadovoljni su što ona postoji. Redovno je posećuje student novinarstva Vuk Jovanović, koji je do pre nekoliko godina trenirao plivanje i stoni tenis, pa nedavno rešio da doživi novo iskustvo.

„Prvi put dolazim u teretanu. Aktivno sam na vežbama ceo život pošto sam lice sa invaliditetom i bolujem od cerebralne paralize. Bukvalno sam svaki dan na vežbama i ovo sam video kao neki vid rekreacije. Ovde je domaćinska atmosfera, šalimo se i radimo u isto vreme, što je najbitnije“, govori Vuk.

U istoj fiskulturnoj sali vežba i dvadesetdvogodišnja Anđela Đokić. Uporno i strpljivo, oslanjajući se na štapove, savladava poligon i čučnjeve.

Završila je srednju Ekonomsku školu, a do upisa Pravnog fakulteta pauzira da bi se, kako kaže, neko vreme posvetila samo vežbanju.

„Mnogo mi znači fizičko vežbanje. Poboljšali su mi se pokreti i zdravstveno stanje. Samostalno se krećem, uz pomoć štapova. Mogu da obavljam puno aktivnosti po kući, puno pokreta, što do sada nisam mogla. Za to je zaslužna Milica Kostić sa kojom treniram i na koju sam puno ponosna. Radimo zajedno, trudimo se i prevazilazimo sve prepreke“, govori Anđela.

- Kvalitetniji život -

Profesor sporta i fizičkog vaspitanja Milica Kostić upoznala je Anđelu i Vuka pre godinu dana kada su svi zajedno učestvovali na projektu za osobe sa invaliditetom. Sada im pomaže da, uz vežbanje i jačanje mišića, žive što kvalitetnije. Oboje su joj veoma zahvalni na toj posvećenosti.

A zahvalni su i vlasniku teretane i fitnes treneru Ivanu Popoviću, koji je takođe profesor sporta i fizičkog vaspitanja. Ideja da otvori fitnes centar u kom bi se osobe sa invaliditetom osećale ravnopravno sa ostalima javila se pre nekoliko godina.

„Konačno smo uspeli da ostvarimo cilj. Bili smo strpljivi, tražili odgovarajući prostor. Prvi cilj je bio da on bude pristupačan osobama sa invaliditetom, a drugi da bude i prostran, da mogu komotno da se kreću, ne samo osobe sa invaliditetom nego i osobe bez invaliditeta, jer ovde vežbamo svi“, kaže Ivan.

Fitnes trener postao je pre trinaest godina i ubrzo počeo da vežba sa osobama oštećenog vida. Kada je video njihovu požrtvovanost, pogotovo na terenu dok igraju golbal, takozvani „fudbal za slepe“, bio je oduševljen.

„Kada sam video taj sport, od prvog dana sam se, iskreno, i zaljubio, zato što vidite momke koji su slepi i slabovidi, koji se sa toliko energije kreću po terenu, koji se bacaju, trče za svaku loptu. Komentari u publici su bili - da li se oni šale sa nama? Oni vide? Momci su toliko spretni, puni energije i života i to me je podstaklo da na skroz drugačiji način počnem da posmatram osobe sa invaliditetom“, priča Ivan.

- Motivacija -

Primetio je da osobe sa invaliditetom motivišu ostale vežbače u njegovom fitnes centru.

„Kada vidite da toliko njih redovno trenira, ne propušta treninge, da sa toliko energije ulazi u svaki trening, onda to motiviše ljude bez invaliditeta da se još više posvete treninzima i da zaborave na svoje probleme za koje su do tog trenutka mislili da su veliki“, govori Ivan.

U radu sa slepim i slabovidim osobama usavršavao se i u Litvaniji, posle čega je bio trener košarke u kolicima, a radio je i sa decom sa autizmom. Svoje bogato iskustvo deli sa klijentima i kolegama u ovoj teretani.

„Fizičko vežbanje znači svakoj osobi, bez obzira na pol, godine i to da li je reč o osobi sa ili bez invaliditeta. Potrebno je svakom, međutim, ovde je posebno to što se osobe sa invaliditetom osećaju kao kod kuće. Bar tako oni kažu, nisu to moje reči. Pružamo im, ne samo prostor nego i stručno znanje, jer treneri Milica Kostić, Igor Ilić i ja, svi smo radili i usavršavali se u radu sa osobama sa invaliditetom“, kaže Ivan.

Osim Anđele, koja dolazi zbog rehabilitacije, i Vuka, koji je tu zbog rekreacije, za spravama i u sali ovog fitnes centra često se mogu videti i profesionalni sportisti, reprezentativci košarke u kolicima i paraolimpijci sa juga Srbije poput Milana Petrovića iz Leskovca koji se, potpuno slep, bavi biciklizmom.