U želji da sačuvaju tradiciju i prenesu je na mlađe generacije, u rano jutro na Badnji dan mnoge Nišlije odlaze po badnjak u okolne šume. Ekipa Anadolu Agency (AA) je na proplanku pred hrastovom šumom iznad sela Suvi Do zatekla na desetine domaćina i porodica koji poštuju jedan od svojih omiljenih božićnih običaja.

Čuju se žagor dece i pozdravljanje prijatelja uz dobro raspoloženje i razmenjivanje novogodišnjih želja. Kažu da se Badnji dan s pravom smatra jednim od najsrećnijih dana u godini.

„Svake godine na današnji dan mi smo na istom mestu. To je deo naše bogate tradicije i kulture i trudim se da je, koliko god mogu, sačuvam. Lepo je i korisno da se podsetimo nekih starih običaja, a ovo je i prilika da se vidite sa prijateljima i sa porodicom provedete lepe trenutke“, rekao je Filip Jovanović iz Niša.

Svi ozbiljno i pažljivo pristupaju zadatku. Paze da ne oštete nijedno veliko i zdravo drvo, već da sa sobom ponesu bogate lišćem, ali oronule hrastove grane.

„Ovo je svečani čin za nas. Ne biramo najveće drvo, već neku manju granu da unesemo u kuću. Ovo je poštovanje običaja, a ne bespotrebna i suvišna seča stabala“, kazao je Filip.

Prema tradiciji, hrast, koji je inače sveto drvo Starih Slovena, seku muški članovi porodice. Slobodan Mirić govori kako, prema nasleđenom običaju, on to radi.

„Prekrstim se i isečem sa istočne strane. Iz tri puta mora da se iseče. Uneseš kući, uspraviš uz zid kuće i čekaš. Pred mrak se seče na sitnije delove, onda se unese u kuću. Domaćica sačeka pred vratima, ulazim i kažem - ide Božić Bata, posle bacamo orahe i vičemo - u svako ćošence po jedno detence“, pričao je Slobodan.

Badnjak se ovih dana od uličnih prodavaca može kupiti gotovo na svakoj pijaci ili trgu u gradu. To je jedan od glavnih simbola Badnjeg dana, koji je poslednji dan četrdesetodnevnog posta.

Za Badnji dan i veče vezuje se mnogo paganskih običaja kojima je crkva kasnije dala značenje, a svi rituali povezani su sa porodičnim kultom ognjišta. Na Badnje veče badnjak se loži.

„Ovo mlado drvo, obično hrastovo, simboliše Hrista i njegov ulazak u svet. Loženje badnjaka predstavlja toplinu Hristove ljubavi. Zatim, badnjak je podsećanje na drvo koje su pastiri doneli u pećinu i koje je pravedni Josif založio kako bi se tek rođeni Bogomladenac zagrejao u hladnoj pećini“, piše na sajtu Srpske pravoslavne crkve.

Postoji tumačenje i da je badnjak nagoveštaj Hristovog stradanja.