Mitrovica, podijeljeni grad: Ovdje i varnica pali požar sa dalekosežnim posljedicama

MITROVICA (AA) - Iako je prošlo 20 godina od završetka rata i 11 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova, Mitrovica je i dalje podeljen grad. U južnom delu grada većinski žive Albanci, a u severnom Srbi.

Osim što je prema Ahtisarijevom planu decentralizacije vlasti, grad podeljen na dve opštine, Južnu i Severnu Mitrovicu, još uvek postoje i fizičke prepreke koje dele grad. Po rečima stanovnika Mitrovice, tenzije polako popuštaju, ali i Albanci i Srbi smatraju da je Mitrovica žrtva geostrateških ciljeva velikih sila, javlja Anadolu Agency (AA).

Glavni most na reci Ibar, iako revitalizovan sredstvima Evropske unije, nije pušten za saobraćaj vozila i može se preći samo peške. Mada na mostu nema, kao nekada, betonskih prepreka, na južnoj i severnoj strani mosta stalno je stacinirano po jedno vozilo italijanskih karabinjera, a prisutne su i redovne patrole Policije Kosova.

Penzioner Dragan Ilić, koji je pre rata živeo u južnom delu Mitrovice, ističe da slabo kontaktira sa bivšim kolegama Albancima, ali ocenjuje da tenzije popuštaju.

“Komunikacija, šetnja, odlazak u južni deo, dolazak iz južnog dela u severni deo, to je sasvim normalno. Narod drugačije gleda, malo je popustila situacija u odnosu na ranije godine”, kaže Ilić.

Po njemu, jedini izlaz za Kosovo jeste razgraničenje, ali će se jako teško naći originalno rešenje, s obzirom na to da na Kosovu južno od reke Ibar živi veliki broj Srba. Ilić ističe da se ni Srbi, ni Albanci ni za šta ne pitaju, te da će to rešavati svetske sile.

Penzinisana radnica rudarsko-metalurškog kombinata "Trepča" Sava Spasojević u Mitrovici živi 40 godina. Kaže da bezbednosna situacija nije loša, da se meštani kreću i severno i južno, ali da je problem to što Srbi potajno odlaze, jer je teško doći do posla.

- Siromaštvo i nezaposlenost -

Spasojević navodi da Srbi i Albanci sarađuju, da ima i druženja, ali da mnogo toga ne zavisi od naroda.

“Volela bih da bude mirno, da ne bude rata, da ostanemo gde smo, da deca rade, da nas što više ima, da nas ne diraju, sad, šta dalje, videćemo”, naglašava ona.

Srednjovečni Zymer Ismajli živi u naselju Bošnjačka Mahala u severnom delu Mitrovice. Po njegovom mišljenju, gradonačelnik Južne Mitrovice Agim Bahtiri nije morao da pokreće nedavnu peticiju za ujedinjenje grada, jer je želja građana za ujedinjenje poznata, ali podela na vreme nije trebala biti dozvoljena. Smatra da nije trebalo ni ratovati, ako sada treba da dođe do korekcije granice sa Srbijom.

“Zašto da damo, ništa nam ne treba Evropa ako moramo da damo teritoriju. Znači, treba da daš teritoriju da bi te neko priznao. Evropa igra jednostrane igre, daje Srbiji poklon, a počinila je masakre”, kaže Ismajli.

Gzim Murati je 28-godišnji nezaposleni mladić iz Mitrovice. On naglašava da u njegovom gradu vlada veliko siromaštvo i nezaposlenost, posebno među mladima koji su diskriminisani od centralnih i lokalnih institucija. Murati dodaje da se za severni deo grada ne zna da li institucionalno pripada Kosovu ili Srbiji.

“U ovom momentu, ne vidim da se nešto sređuje. Ovde je možda više američko i evropsko geostrateško pitanje i oni možda nešto mogu da urade. Vidi se da je Vlada zakazala da obezbedi bolju budućnost za ovaj grad”, kaže Gzim.

Njegova porodica je pre rata na Kosovu, kako tvrdi, imala prodavnicu u severnom delu grada, koju nije prodala, misleći da će je moći otvoriti, ali dodaje da je to za sada nemoguće, jer su "Srbi sada u severnom delu većina".

Ramiz Zekeria, pripadnik turske zajednice, živi u severnom delu Mitrovice i ističe da je bilo mnogo promena u svim sferama života, ali da još uvek nema najbitnijeg, a to je da vlada mir i da ljudi dišu slobodno. Po njegovom mišljenju, za to nisu krivi ni Vučić, ni Thaci, ni Haradinaj, jer o tome odlučuju "veće sile".

“I albanski i srpski narod voli da živi u miru, kao što su i nekad živeli, a to je valjda i cilj svih tih dogovora, koji ne daju nikakve pozitivne rezultate i narod živi onako kako živi. Ali, u globalu, svi su nezadovoljni. Političari se muče, ali izgleda da je do pozitivnih rezultata vrlo teško doći”, kaže Zekeria.

Direktor Centra za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Dušan Radaković u izjavi za AA kaže da je procesom decentralizacije vlasti grad podeljen na dve opštine, Južnu i Severnu Mitrovicu. Kako navodi, pre decentralizacije grad je bio u blokadi ili u fazi nefunkcionalnosti, jer su mnoge institucije koje su funkcionisale pre 1999. godine ostale u južnom delu grada, kao što su opština, vodovod, autobuska stanica, dok su na severu ostali bolnica i dom zdravlja.

Radaković kaže da se poslednjom inicijativom gradonačelnika Južne Mitrovice Agima Bahtirija o pokretanju peticije za ujedinjenje grada, Mitrovica na vrlo loš način vraća unazad.

“Budite sigurni da nijedan građanin Severne Mitrovice to ne bi potpisao, a ja čak znam i Albance koji žive u severnom delu, koji nisu za tu inicijativu, tako da mislim da je takav način loš, jer vraćamo se na neke druge stvari, neke druge probleme, na konfliktnu priču, a ne pričamo o demokratiji, o nekom životu, zajedništvu, nekoj budućnosti kojoj treba da težimo na tom putu ka Evropskoj uniji kojim treba da idemo”, kaže on.

- Nema plana integracije severa -

Radaković ističe da je pored inicijative o ujedinjenju Mitrovice, vlast u Prištini pokrenula još nekoliko stvari, kao što su takse i suđenje za ratne zločine u odsustvu, što sprečava demokratičnost i bolji život građana.

“Dosta stvari ovde funkcioniše nabolje i zato što država Srbija finansira veliki broj ljudi kroz plate, kroz Univerzitet koji je žila kucavica ovog grada, imamo 10 hiljada studenata koji žive ovde, hrani se, plaća. Međutim, još uvek građani ne osećaju blagodeti koje trebaju institucije iz Prištine da daju. Nikakav plan integracije stanovništva na severu mi nemamo, ne pričam samo za srpsku zajednicu, nego za sve zajednice. Nikada nismo videli plan vlade koliko zgrada planiraju, koliko škola, obdaništa, fabrika, a građani vape za tako nekom idejom, planom, a Mitrovica je grad gde jedna šibica zapali plamen i onda imamo probleme i na mostu i interne i međuetničke”, kaže Radaković.

Politički analitičar i vlasnik Radio-televizije Mitrovica Nexhmedin Spahiu ističe za AA da je od rata prošlo 20 godina i da su ratne rane počele da nestaju, te da postoji saradnja između građana tamo gde ima mogućnosti, ali da je sve to daleko od normalnog življenja u jednom gradu. On smatra da i dalje postoje i fizičke prepreke i da se lokalne vlasti opštine Severna Mitrovica staraju da bude što manje kontakata između stanovnika Albanaca i Srba i između dve opštine.

Analitičar Spahiu ocenjuje da je grad Mitrovica žrtva političkih igara na regionalnom i globalnom nivou, ali i nepažnje kosovske političke klase, koja je dozvolila da Srbija preko Mitrovice drži celo Kosovo.

“U Mitrovici su koncentrisani svi prirodni resursi i zbog njene geostrateške pozicije celo Kosovo je zavisno od nje. Faktički, podela Mitrovice predstavlja na neki način uklještenje celog Kosova i devalvaciju suvereniteta i nezavisnosti Kosova”, kaže Spahiu. On dodaje da je grad podeljen i administrativno i fizički, te da se ujedinjenje grada sada čini nerealnim.

Međutim, Spahiu podseća da sada ima pojedinaca koji umesto ideje o ujedinjenju Mitrovice, promovišu ideju podele Kosova, a ta podela bi mogla značiti da će Kosovo i Srbija na pola podeliti grad Mitrovicu, jezero Gazivode i "Trepču".

- Distrikt po ugledu na Brčko u BiH -

“Tako nešto bi bilo fatalno po Kosovo i nadamo se da se o tako nečemu nisu dogovorili Amerika, Rusija i Srbija, a ja ne verujem da politički lideri sa Kosova znaju o čemu se priča. Jedino šta se zna je da Amerikaci računaju da će, kakav god da bude sporazum, predsednik Thaci potpisati bez čitanja”, kaže Spahiu.

Istovremeno, Radaković smatra da bi razgraničenje između Kosova i Srbije bilo jako teško izvodljivo, te se u tom kontekstu najviše pominje mogućnost da grad Mitrovica dobije status distrikta, poput Brčkog u Bosni i Hercegovini. Po njemu, najveći problem je što niko ne pita građane, a odluke donose ljudi koji vrlo malo znaju o Mitrovici.

“Uvek sam za dogovor. Dogovor nema alternativu, dogovor treba da se postigne razgovorom srpske i albanske zajednice, da imamo dogovor sa Vladom Kosova i sa Vladom Srbije, jer jednostrani potezi mogu imati dalekosežne loše posledice. Mora se naći balans u svemu tome”, zaključuje Radaković.