Jug Srbije: Padine brda pod lavandom i smiljem mame bojom i mirisom

Polja pod lavandom, smiljem, kamilicom i ružom u selu Tamnjanica nadomak Niša prostiru se na oko 200 hektara površine i čine jednu od najvećih plantaža lekovitog i aromatičnog bilja na ovim prostorima. U vreme kada su boje cvetova najjarkije, a njihov miris najopojniji, ovo mesto posećuju ljubitelji prirode. Kako sve to izgleda, zabeležila je i ekipa Anadolu Agency (AA).

Pod ovim zasadima, krajem juna i početkom jula, čitava brda obojena su u ljubičasto i žuto.

"Ova priroda i boje su prava inspiracija za fotografiju. Ovde dolazim svake godine u julu da pravim neke fotografije za sebe i da uživam u prirodi", kaže fotograf Vanja Keser koji je na ovo mesto došao s devojkom Milicom.

Priliku da naprave živopisne fotografije imaće još ove nedelje jer će već naredne, prvo smilje, a zatim i lavanda, stasati za branje. Strpljivo se čeka trenutak u kom će dati najviše eteričnog ulja, objašnjava Verica Papić, koja u destileriji plantaže radi kao tehnolog.

"Ova plantaža je najveća u Srbiji po prostranstvu. Možda ima nekih prostora koji imaju i više hektara, ali ne ovako u jednom komadu, i da je sve tu, na jednom mestu. Mislim da smo po tome specifični, ne samo u Srbiji, već i u nekim širim prostorima“, kaže Verica.

Osim lavande, za koju je poznato da ima umirujuće dejstvo, i smilja, biljke čiji cvet posle branja ne vene, tu rastu melisa ili matičnjak, izop ili miloduh, rimska kamilica, pa i ruža "rosa damascena“, karakteristična za područje Turske i Bugarske. Šta omogućava da uzgoj biljaka, koje su nekad gajene samo u primorskim i južnim krajevima, i na ovakvom mestu bude tako uspešan?

„Kažu da se ovde proteže uticaj neke mediteranske kllime iz Grčke i Makedonije. Pruža se ovom kotlinom, Niš i Leskovac, cela ta kotlina je specifična, i plus što smo ovde okruženi sa strane brdima i planinama – venci Svrljiških planina, Suva planina, Stara planina...“, govori Verica.

Aromatičnom lekovitom bilju posebno pogoduju klima i teren.

"Leta su baš vruća, zime su sad blage, nisu više oštre kao što su nekad bile. Teren je blago valovit, lepo je, nadmorska visina je od 450 do 550 metara, teren krečnjački, uglavnom neka ph neutralna sredina i to je za većinu tih biljaka, posebno tipa lavande, smilja, koje vole jako sunce, taj neki ’krš’, idealno zemljište“, objašnjava Verica.

Zbog svega toga, kvalitet biljaka, a posebno ulja koje se od njih dobija, jako je visok. Sve to omogućilo je da „Tamnjanica eko-plantaže“ postanu brend i da pre godinu dana dobiju organski sertifikat.

"Mislim da to sutra vodi nekom zaštićenom poreklu. Ovde imamo i neke zasade voća, pa će to sutra biti bilje i voće sa tog geografskog porekla“, očekuje Verica.

Stvaranje, kako je mnogi zovu, "sprske Provanse“ počelo je pre 12 godina, kada je Ljiljana Stojanović od meštana počela da otkupljuje napuštene njive i na njima sadi lavandu. Reč je o hiljadama manjih parcela otkupljenih od više stotina vlasnika. Posao je započela sama na svega nekoliko hektara, a danas na plantaži od oko 200 hektara radi sa više desetina kooperanata, čije bilje uslužno prerađuje u svojoj destileriji.

Plantaža je oživela i skoro napušteno selo, s obzirom na to da se tu doselilo nekoliko porodica iz Niša, drugih gradova, čak i Slovenije, čiji su članovi vlasnici parcela ili radnici angažovani za branje bilja i proizvodnju ulja.

Eterično ulje s "Tamnjanica plantaža“ koristi farmaceutska i kozmetička industrija u zemljama Evropske unije.

"Na domaćem tržištu, kod nas, prosto da nema kupaca, tek nešto manje količine. Mahom se izvozi, i to u zemlje Evropske unije. Potpisali smo ugovor sa jednom velikom francuskom kućom koji traje 10 godina. Obezbedili smo siguran plasman proizvoda u narednom periodu, sad samo ostaje da sadimo biljke i da radimo“, kaže Verica.

A za sezonski rad, koji predstoji od naredne nedelje, svi su spremni – bilje se bere od ranog jutra, traktorima doprema do destilerije gde se radi u dve smene po 10 sati. Kažu da tada sve miriše još jače.