EULEX predstavio Izveštaj o nadgledanju pravosuđa na Kosovu

Misija EULEX je predstavila prvi javni Izveštaj o sistemskom i tematskom nadgledanju pravosuđa na Kosovu sa nalazima i preporukama za unapređenje vladavine prava, javlja Anadolu Agency (AA).

Izveštaj pokriva period od septembra 2019. godine do sredine marta 2020. godine, a osoblje EULEX-a je u tom period nadgledalo 107 predmeta i prisustvovalo na 312 sudskih pretresa.

Lars-Gunnar Wigemark, šef Misije EULEX je u uvodnom govoru kazao da je monitoring zasnovan na punom pristupu tužilačkom i policijskom sistemu, što je odobreno od strane kosovskih vlasti i sto je u skladu sa mandatom Misije od juna 2018. On je naveo da je Misija nadgledala čitav lanac krivične pravde na Kosovu, kao i aspekte civilne krivične pravde.

“Identifikovali smo pozitivne i negativne trendove, u isto vreme smo odredili eksperte koji se bave različitom tematikom, uključujući korupciju, organizovani kriminal i prava na imovinu, zločine iz mržnje i nasilje zasnovano na rodnoj osnovi”, kazao je Wigemark.

Istakao je da EULEX imao otvorenu i konstruktivnu saradnju sa kosovskim partnerima i da su neke preporuke već date. Wigemark je dodao da je svrha objavljivanja ovog Izveštaja transparentnost rada Misije EULEX i unapređenje vladavine prava.

Hubert van Eck Koster, šef Jedinice EULEX-a za nadgledanje predmeta, koji je predstavio nalaze iz Izveštaja, naveo je da je nastavljen trend manjeg broja neproduktivnih pretresa, te da je 23 posto nadgledanih predmeta bilo neproduktivno, što je manje u odnosu na 29 posto za prethodni period.

“Treba da se osigura da neproduktivna saslušanja budu redukovana. Tužilački savet Kosova je već adresirao ovo pitanje. Progres je postignut u procesima presuda u predmetima visokog profila. Nakon dugog perioda tokom kojeg je napredak u visokoprofilnim predmetima, od kojih su mnogi bivši predmeti EULEX-a bio spor ili potpuno zaustavljen, kod određenog broja je postignut napredak”, kazao Van Eck Koster.

Kazao je da je identifikovano kao hitno potrebno da se u Palati pravde obezbede zaštitne mere za svedoke, da sudovi treba da se pobrinu da se suđenja nepotrebno ne odlažu, te da ponovna suđenja utiču na fer suđenje u razumnom vremenu što je zabrinjavajuće.

Nalazi Izveštaja su i da su nastavljeni napori za krivično gonjenje građana, koji su vraćeni sa ratišta u Siriji, da je deljenje pravde u tim slučajevima bilo brzo, ali da su kazne bile relativno niske ili uslovne.

Konstatuje se da Apelacioni sud šalje relativno veliki broj predmeta odgovarajućim osnovnim sudovima na ponovno suđenje, a uputstva sadržana u odlukama Apelacionog suda kojima se nalaže ponovno suđenje ponekad nisu dovoljno precizna i ostavljaju prostor za različita tumačenja.

“Ima velikih kašnjenja u izradi i uručivanju rešenja Apelacionog suda kojima se nalaže ponovno suđenje. Neke presude ponovljenih suđenja donete od strane Osnovnih sudova ne odražavaju u dovoljnoj meri izvođenje dokaza sa ponovnog suđenja, već se uglavnom oslanjaju na prvobitnu presudu”, navodi se.

Iznoseći neke od preporuka iz Izveštaja, Van Eck Koster je potencirao da je potrebna veća odgovornost sudske uprave, da sudije treba redovno da izveštavaju o broju neproduktivnih pretresa i koje su mere preduzete, a ukoliko nisu treba pružiti opravdanje za to. Takođe bi tužioci trebali da budu odgovorni ako su oni uzrok neproduktivnog pretresa, na primer ukoliko nisu pripremljeni ili ako se ne pojave na pretresu bez razumnog opravdanja za to.

“Sudije bi trebalo da primene kaznene i disciplinske mere koje su im raspolaganju po Zakonu o krivičnom postupku”, kazao je on.

Predstavljanju Izveštaj je prisustvovai ministar pravde Kosova Selim Selimi, kao i predstavnici Sudskog saveta Kosova, Tužilačkog saveta Kosova i Policije Kosova.