BEOGRAD (AA) - Stakleni izlog sa različitim vrstama ratluka, bombona i lizalica, arhaičnog izgleda upečatljiv je kada se prolazi centrom Beograda, a upravo iza tog izloga krije se bombondžija "Bosiljčić", porodična zanatska radnja i poslednja takve vrste u glavnom gradu Srbije.

Kada je 1936. godine u Beogradu, bombondžija Branislav Bosiljčić otvorio zanatsku radnju bio je samo jedan od oko 120 sličnih objekata. Međutim, u ulici Gavrila Principa sada je ostao kao jedini objekat "slatkog zanata" ne samo u Savamali, delu gde se nalazi, nego i u čitavom Beogradu.

Kada se uđe u malu radnju, u prvom delu nalaze se ratluci spremni za prodaju, kao i bombone, lizalice i karamele, dok se iza zavese krije radionica gde se slatkiši i proizvode.

Ova samostalna zanatska radnja za sladokusce, svoja vrata otvara u sedam časova ujutru, malo nakon što i počne proces proizvodnje ratluka.

-Ratluci i bombone po dedinoj recepturi-

Sadašnji vlasnik, koji je ujedno i treća generacija ove radnje koji sa bratom Branislavom drži porodični posao, Živorad Bosiljčić ističe u razgovoru za Anadolu Agency (AA) da je malo poboljšan kvalitet i kvantitet proizvodnje, ali da se i dalje sve radi po receptu njegovog dede Branislava.

"Sam ratluk dosta se dugo kuva - pet do šest sati. Osnovne sirovine su šećer, voda, kukuruzni skrob i limunska kiselina. Nakon šest sati kuvanja, kad proverite da je ratluk dobar onda izlivate ratluk u katarke, mešate ukuse koji su vam potrebni taj dan i ratluk se preko noći ostavi da se ohladi, sutradan se seče, tako da mušterije dobijaju svež proizvod. Mi nemamo lager, sve što se napravi, to se odmah stavlja u prodaju i dnevno je sveže", objašnjava Bosiljčić.

Trenutno bombondžija Bosiljčić ima oko 15 kombinacija ratluka, jer toliko može da stane u ovaj mali prostor, ali to ne znači da nije moguče poručiti ratluk baš po ukusu mušterije.

"Kako naše mušterije dolaze s letovanja, donose nam i neke ratluke koje su probali u Grčkoj, u Turskoj, donesu nam ratluke sa raznim dodacima i onda pitaju da li mi možemo da napravimo. Mi smo to probali, uspelo nam je, tako da smo mi danas došli do nekih 15 kombinacija ratluka. U osnovi je jedan isti ratluk, samo se menja boja ratluka, menjaju se arome i naravno u zavisnosti i ako nam mušterija nešto naruči radimo specifičnije ukuse", navodi Bosiljčić.

Od osnovnih ukusa - tu su ruža i vanila, koje je deda Branislav pravio pre sedamdesetak godina. Potom je sledeći ukus bila ruža sa orasima, a onda je ubačena i vanila.

"Naravno, ruža sa orasima je neprevaziđena, ona je osnova za sve ostale ukuse. Onda smo stavili vanilu sa orasima, aromu meda sa orasima i počeli smo da pravimo sa brusnicom, sa mentom, sa ananasom, tako da onoliko koliko sam ja računao danas možete da napravite do 50 ukusa ratluka. Jednostavno, mi nemamo uslove za toliko, zadovoljni smo ovim asortimanom i mušterije nam traže nešto novo, tako da ćemo u sledećem periodu imati novi ukus i nova kombinacija će biti cimet i badem", dodaje Živorad Bosiljčić.

Kada je ratluk spreman, kreće se sa pravljenjem bombona, karamela i lizalica.

"Bombone imate mentol, malinu, voćne, takozvane kisele, Beograd, imate i jagodu, uskršnje bombone. U principu, receptura za njih je ista kao i za lizalice, samo menjate kalup i na svu sreću deda je uspeo dosta tih kalupa da sačuva i kalupe za lizalice i valjaka za bombone, tako da mi danas imamo dovoljno alata koji možemo da koristimo u toku proizvodnje i mušterije nam traže taj stari izgled bombona i aromama, jer ih to podseća na mladost", kaže Bosiljčić.

- Tradicija privukla i suprugu turskog predsednika-

Da ovaj bombondžija privlači veliki broj mušterija, svedoči i činjenica da je i supruga predsednika Turske Recepa Tayyipa Erdogana, Emine tokom posete Srbiji u oktobru 2017. godine posetila baš tu radnju, kada je probala, ali i kupila nekoliko vrsti ratluka i bombona.

Ono što i dalje privlači mušterije jesu zanimljivi ukusi, koji su nesvakidašnji, pogotovo mlađim generacijama.

"Nekad ste imali mušterije ili su bili deca ili penzioneri. Međutim, posljednjih dvadesetak i više godina, nema više razlike. Dolaze nam i mlađe generacije, jer uvek imamo nešto što ih privuče, što im je zanimljivo, naročito ratluke, jer imamo zanimljive ukuse. Problem je bio nagovoriti te mlađe generacije da probaju, jer oni su uvek navikli da je uz običnu domaću kafu, neki su probali i uz druge kafe, tako da sada nema razlike i imamo mušterije od sedam do 107 godina", objašnjava Bosiljčić.

Kada se uđe u radnju, može vas uslužiti i desetogodišnja devojčica, odnosno kćerka sadašnjeg vlasnika, koja se već sada upoznaje sa ovim porodičnim zanatom.

"Poenta u zanatu je da počnete što ranije. Možete vi vrlo lako da naučite zanat, treba vam nekoliko meseci, ali postoji dosta finesa u ovom poslu, mora da se radi što duže i poenta je kad ste mladi onda brže shvatate i brzo naučite. Ja nikad nisam razmišljao o nekom drugom poslu, jednostavno nema ništa lepše od pravljenja bombona i ratluka. Svoju decu sada učim isto tome, ima još vremena da ih naučimo, one su još male i mi smo još mladi. Biće vremena i za četvrtu generaciju, ali kažem zaista ništa lepše od ovog zanata", ističe Bosiljčić.

- Poštuj alat, mušteriju i proizvod - moto uspeha-

Kao tajnu uspeha održavanja porodičnog posla starog 82 godine, a uprkos pojavi masovne proizvodnje, Živorad Bosiljčić ističe savete svog dede, a koje on sledi i danas.

"Deda je govorio da moraš poštovati alat s kojim radiš, moraš poštovati mušterije i šta praviš. Ne smeš da kvariš kvalitet to je ono što je ostalo osnovno, ne možeš da očekuješ da praviš ikakav promet, ako se desi da se upropasti nešto, vi jednostavno napravićete novu turu bombona. Mušterije uvek moraju da dobiju kvalitetan proizvod, ne smete da štedite na sirovinama, tako da kažem, to je ono što prepoznaju mušterije i to nas održava sve ove godine", zaključuje Bosiljčić.

Ovaj bombondžija ima sertifikat koji dokazuje da je reč o proizvodima starog zanata, kao i zlatnu plaketu koju je Živoradu Bosiljčiću dodelio Samostalni sindikat zanatstva, usluga i preduzetništva Srbije za očuvanje i negovanje starih zanata.

Dnevno se proizvede oko 100 kilograma ratluka i bombona, a radnja je otvorena svakim radnim danom od sedam do 19 časova, dok subotom radi od osam do 14 časova.