Građani su večeras u Beogradu memorijalnom šetnjom odali poštu premijeru Srbije Zoranu Đinđiću koji je ubijen pre 16 godina, javlja Anadolu Agency (AA).

Okupljeni građani su od platoa Filozofskog fakulteta krenuli u tišini u šetnju do dvorišta Vlade Srbije gde je Đinđić ubijen, ali ih je dočekala zatvorena kapija dvorišta zgrade, pa su zapalili sveće i ostavili cveće na kapiji.

Na kapiju su postavili i transparent "Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami", Đinđićevu rečenicu i parolu po kojoj je večerašnja šetnja na koju su pozvali Demokratska stranka (DS) i organizatori protesta protiv vlasti "Jedan od pet miliona" i održana.

"Mi nedeljama šetamo u pokušaju da nešto promenimo, ali ovaj put ne smemo stati jer pitanje je da li ćemo imati i treću šansu da nešto promenimo", kazao je okupljenima jedan od organizatora Miodrag Simović.

Pre početka šetnje, kao i ispred Vlade Srbije, sa razglasa su emitovani Đinđićevi citati.

Neposredno pre dolaska građana, predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih na Kosovu Simo Spasić držao je govor u kojem je naveo da su DS i DOS "oslobodili albanske teroriste iz zatvora", ali ga je obezbeđenje pomerilo.

U memorijalnoj šetnji su učestovali i bivši predsednici DS Dragan Đilas i Dragan Šutanovac, funkcioneri DS i brojni Đinđićevi poštovaoci koji su nosili parole "Zora(ne) sviće".

Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije, a za njegovo ubistvo na 40 godina zatvora osuđen je oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Zvezdan Jovanović. Na istu kaznu za organizovanje ubistva osuđen je i komandant JSO Milorad Ulemek.

Politička pozadina ubistva nikada nije otkrivena.

Zoran Đinđić rođen je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu u Bosni i Hercegovini.

Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine, kao i jedan od osnivača Demokratske stranke, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva bio je predsednik DS.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Vlada Srbije u vreme njegovog mandata zalagala se za saradnju s Haškim tribunalom i u to vreme uhapšeno je i izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i Jugoslavije Slobodan Milošević.