Vladimir Stevanović iz Leskovca "srpski ledeni čovek“: Osvaja vrhove u šortsu, meditira u snegu i ledenoj vodi

 Samo u obući i šortsu, na temperaturi u minusu i pod naletima vetra, Vladimir Stevanović iz Leskovca satima se probija kroz dubog sneg i osvaja planinske vrhove Srbije. Time i meditacijama u hladnim rekama i jezerima opravdava nadimak "srpski ledeni čovek“, a ekipa Anadolu Agency (AA) posetila ga je na treningu u prirodi na više od hiljadu metara nadmorske visine.

Inspirisan istočnjačkim duhovnim tradicijama, ovaj arheolog i nosilac crnog pojasa sedmi dan japanske ratničke veštine ninjutsu, izlaganjem ekstremnoj hladnoći jača imunitet i mentalnu snagu, vežba strpljivost, predanost i samokontrolu.

❮❯

Vladimir Stevanović iz Leskovca "srpski ledeni čovek“: Osvaja vrhove u šortsu, meditira u snegu i ledenoj vodi

"Ninjutsu datira iz srednjeg veka. Osim raznim sistemima borenja, bavi se i tradicionalnom medicinom. U okviru nje postoji deo koji se zove shugendo, to je kao grana lokalnog šamanizma i kineskog budizma koja je našla svoj dom u Japanu. On se, u suštini, bavi poštovanjem i razumevanjem prirode, a jedan od nekoliko aspekata harmonije sa prirodom jeste izlaganje hladnoći“, kaže Vladimir.

Interesovanje za tehnikom, koju danas praktikuju i neki članovi njegovog ninjutsu kluba Bujinkan, javilo se pre više od deset godina - iz potrebe.

"Tokom osnovne i srednje škole SAM bio prilično bolešnjiv, imao sam problema sa respiratornim organima, grlom, kašljem. U jednom momentu, kada su mi preporučili da operišem krajnike, rešio sam da probam da uradim nešto sam po tom pitanju. Počeo sam da se bavim jogom i specifičnim metodama disanja, što me je kasnije dovelo do ninjutsua i veštine koju sada radim“, NAVODI Vladimir.

Potom je sa najboljim prijateljem prvo izučavao, a onda počeo i da primenjuje vežbe duhovne tradicije tummo, koja se naziva i jogom unutrašnje topline.

"To je tradicija tibetanskih monaha koji mogu da primene takozvanu termogenezu, odnosno da prirodno podignu temperaturu tela toliko da osuše mokre čaršave koje stave na sebe. To su specifične vežbe disanja u kombinaciji sa vizuelizacijom i meditacijom i mentalnom pripremom da to može da se primeni“, objašnjava Vladimir.

Dugo praktikuje i tradicionalnu kinesku metodu - či gong, sistem laganih i sporih pokreta, koncentracjie i dubokog disanja koji uravnotežava čovekovu energiju.

"Ako pričamo o izlaganju hladnoći, tu postoje i tradicije koje u svom opusu ne koriste meditacije. Recimo, narodi severne hemisfere jednostavno se polivaju hladnom vodom od malena, kontrolisano. To su kratkotrajna izlaganja hladnoći da bi imuni sistem navikao na hladnoću, ojačao i da ne bi bio oboren prilikom izlaganja hladnoći. Rusi su najpoznatiji po tome, a to rade i nordijske zemlje“, govori Vladimir.

Najpoznatiji "učitelji“ ove veštine, sa hiljadama sledbenika širom sveta, su Porfiry Ivanov iz Rusije u prošlom i Wim Hof iz Holandije u ovom veku. Zajedničko za sve "škole“ jeste specifično svesno disanje.

"Zadržavanje daha u dugim intervalima je prilično važno. Recimo, najekstremnija, najteža metoda prilikom praktikovanja pranayame iz joge zove se kumbhaka i ona ima sistem – 8 sekundi se udiše, 32 sekunde se zadrži dah i 16 sekundi ispušta. Još naprednija zahteva 64 sekunde zadržavanja daha. Samo zadržavanje nije toliko naporno koliko jeste ispuštanje daha nakon dugog zadržavanja, ali i udisanje. Sve to zahteva od pluća, od našeg grudnog koša, prilično naprezanje. Ja mislim da je toplota nusproizvod tog naprezanja“, priča Vladimir.

Da se kratkotrajno izlaže hladnoći počeo je pre jedanaest godina. Reč je uglavnom o desetominutnim meditacijama u rekama, jezerima, pod vodopadima i u snegu. Sve to smatra adaptacijom koja ga je dovela do toga da prošle godine postane spreman da na niskim temperaturama, u kratkim pantalonama i go do pojasa, pohodi planinske vrhove.

Tri do četiri sata bilo je potrebno da osvoji Besnu kobilu na istoimenoj planini, Mali kamen na Radanu i Midžor, najviši vrh Stare planine. Ove godine pala su još četiri – Trem na Suvoj planini, Babin zub na Staroj, Veliki Strešen na Vardeniku i Veliki Čemernik na Čemerniku.

"Uspon na Veliki Strešen je bio najhladniji, bilo je minus 11, a Veliki Čemernik je bio najzahtevniji. Trajao je četiri i po sata, a probijali smo se kroz sneg do stomaka“, kaže Vladimir.

Osećaj kada se usred oštre zime, obučen za letnje prilike, popne na planinski vrh je, dodaje, neopisiv. Prija mu što tokom takvih uspona postiže i unutrašnji mir.

"Perspektiva se menja, gledište na planinu se menja. Više obraćate pažnju na neke unutrašnje mehanizme. Ali uglavnom, unutrašnji dijalog se utišava. Nema toliko razmišljanja, gledamo da obavimo zadatak. Kada vam je udobno, razmišljate o svemu i svačemu, kada nije, onda jednostavno nema vremena za to“, objašnjava Vladimir.

Uz to je, dodaje, važno i dopustiti da se promene lična uverenja usađena u detinjstvu.

"Kada sam se prvi put popeo na planinu, bio sam zadovoljan jer sam neka svoja uverenja uspeo da utišam, da se suočim s njima i uvidim da nisu važna koliko mislimo. Znači, možete da provedete po snegu i ledu tri, četiri ili pet sati, neće vam se ništa loše desiti i bićete zdravi“, kaže Vladimir.

Smatra da njegove poduhvate može izvesti svaki zdrav čovek, ali naglašava da je nužna prethodna priprema. Njegova je počela pre petnaest godina kada je rešio da se tušira isključivo hladnom vodom.

"Naše telo funkcioniše na principu adaptacije na spoljne okolnosti. Predlažem da se svakog dana kupate hladnom vodom. To vam, pre svega, pomaže da ojačate imuni sistem, da se razmrdate, energizujete i osećate bolje. A onda, i da menjate ta uverenja“, ističe Vladimir.

Više saveta, objašnjenja i odgovora dobiće oni koji mu se obrate preko Facebooka i LinkedIna, na stranici i nalogu pod imenom "srpski ledeni čovek“, kako je prošle godine nazvan u medijima.

Vladimir naglašava da cilj njegovih objava nije lična promocija, već deljenje iskustva i znanja sa drugima. Zato o svojim i metodama svetskih ledenih tradicija piše knjigu. Očekuje da će biti objavljena do kraja godine.