Život
Srbija: Božićna česnica od brašna iz vodenice starije od veka
Nakon što je Stefan brašno samleo i prosejao, posao je preuzela njegova supruga. Česnica se, kaže ona, negde mesi na Badnje veče, negde na Božić, a u ovom kraju se priprema tako da bude posna
Sanja Janackovic |
07.01.2020 - Update : 08.01.2020
Foto: Saša Đorđević - Anadolu Agency
Sokobanja
Za pripremanje česnice - božićnog kolača postoji mnogo recepata i vezuju se različiti običaji, zavisno od kraja. Ekipa Anadolu Agency (AA) posetila je mladi bračni par iz sela Vrmdža kod Sokobanje koji je priprema na tradicionalni način - od belog kukuruznog brašna mlevenog u porodičnoj vodenici staroj više od jednog veka.
Vodenica koju su Stefan i Nikolina nasledili od njene porodice, dugo je bila zapuštena, ali su je u septembru obnovili i pred ovaj Božić u njoj mleli kukuruz za sebe i komšije.
"Običaj ovde, u našem kraju, je da se od belog kukuruznog brašna, odnosno projinog brašna, pravi česnica. Ono se dobija mlevenjem celog zrna kukuruza. Najpoznatiji je kukuruz osmak, to je naša domaća sorta koja se sve više gubi. Belo kukuruzno brašno ovako zadržava antioksidanse, proteine, vlakna, ugljene hidrate i vitamine. Može se koristiti za kačamak, proju, kukuruzni hleb i razna druga peciva", priča mladi vodeničar.
Nakon što je Stefan brašno samleo i prosejao, posao je preuzela njegova supruga. Česnica se, kaže ona, negde mesi na Badnje veče, negde na Božić, a u ovom kraju se priprema tako da bude posna.
"Ne idu jaja, ne ide mleko, stavljaju se samo brašno, kvasac, voda i so", kaže Nikolina.
Nakon što je sve sastojke izmešala drvenom varjačom i testo sipala u tepsiju, usledilo je ono što ovu pogaču izdvaja od svih drugih.
"Stavlja se novčić da bismo imali novca u ovoj godini, grančica drena za zdravlje, zrno kukuruza ili pšenice za uspešno domaćinstvo, stoku i polje, stavlja se i jedno parče drveta - to je za kuću, da bi se održala", priča Nikolina ono što je naučila od baka i deka.
Kada ona i Stefan budu lomili česnicu, svako će izvući bar ponešto, pa će tako, govori ona, u njihovom domu ostati zdravlje, novac i sreća.
Česnicu peku onako kako se vekovima unazad u seoskim vurnjama ili furunama pekao hleb - u keramičkoj posudi sa metalnim poklopcem prekrivenim žarom.
Dok na jugu Srbije podseća na pogaču, česnica se u Vojvodini, na primer, uglavnom pravi kao sladak kolač od tankih kora za pitu, sa orasima, grožđem, medom, šećerom, margarinom...
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi kažu da je česnica, prema narodnim običajima, "bela pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca".
"Česnica spada u hlebne ili beskrvne žrtve, kao slavski kolač, i njene korene treba tražiti u starozavetnim pričama o prinošenju žrtava Kaina i Avelja, sinova Adamovih", piše na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Bez obzira na recept ovog obrednog hleba, koji je neizostavni deo božićne trpeze pravoslavnih vernika u Srbiji, zajednički običaj je da ga svi ukućani na početku božićnog ručka razlome ili iseku i podele među sobom. Za onog ko izvuče novčić ili dukat veruje se da će ga čitave godine pratiti posebna sreća. Na internet stranici Anadolu Agency (AA) objavljen je samo dio sadržaja vijesti koje su putem našeg Sistema protoka vijesti (HAS) dostupne korisnicima. Molimo da nas kontaktirate za pretplatu.
Vodenica koju su Stefan i Nikolina nasledili od njene porodice, dugo je bila zapuštena, ali su je u septembru obnovili i pred ovaj Božić u njoj mleli kukuruz za sebe i komšije.
"Običaj ovde, u našem kraju, je da se od belog kukuruznog brašna, odnosno projinog brašna, pravi česnica. Ono se dobija mlevenjem celog zrna kukuruza. Najpoznatiji je kukuruz osmak, to je naša domaća sorta koja se sve više gubi. Belo kukuruzno brašno ovako zadržava antioksidanse, proteine, vlakna, ugljene hidrate i vitamine. Može se koristiti za kačamak, proju, kukuruzni hleb i razna druga peciva", priča mladi vodeničar.
Nakon što je Stefan brašno samleo i prosejao, posao je preuzela njegova supruga. Česnica se, kaže ona, negde mesi na Badnje veče, negde na Božić, a u ovom kraju se priprema tako da bude posna.
"Ne idu jaja, ne ide mleko, stavljaju se samo brašno, kvasac, voda i so", kaže Nikolina.
Nakon što je sve sastojke izmešala drvenom varjačom i testo sipala u tepsiju, usledilo je ono što ovu pogaču izdvaja od svih drugih.
"Stavlja se novčić da bismo imali novca u ovoj godini, grančica drena za zdravlje, zrno kukuruza ili pšenice za uspešno domaćinstvo, stoku i polje, stavlja se i jedno parče drveta - to je za kuću, da bi se održala", priča Nikolina ono što je naučila od baka i deka.
Kada ona i Stefan budu lomili česnicu, svako će izvući bar ponešto, pa će tako, govori ona, u njihovom domu ostati zdravlje, novac i sreća.
Česnicu peku onako kako se vekovima unazad u seoskim vurnjama ili furunama pekao hleb - u keramičkoj posudi sa metalnim poklopcem prekrivenim žarom.
Dok na jugu Srbije podseća na pogaču, česnica se u Vojvodini, na primer, uglavnom pravi kao sladak kolač od tankih kora za pitu, sa orasima, grožđem, medom, šećerom, margarinom...
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi kažu da je česnica, prema narodnim običajima, "bela pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca".
"Česnica spada u hlebne ili beskrvne žrtve, kao slavski kolač, i njene korene treba tražiti u starozavetnim pričama o prinošenju žrtava Kaina i Avelja, sinova Adamovih", piše na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Bez obzira na recept ovog obrednog hleba, koji je neizostavni deo božićne trpeze pravoslavnih vernika u Srbiji, zajednički običaj je da ga svi ukućani na početku božićnog ručka razlome ili iseku i podele među sobom. Za onog ko izvuče novčić ili dukat veruje se da će ga čitave godine pratiti posebna sreća. Na internet stranici Anadolu Agency (AA) objavljen je samo dio sadržaja vijesti koje su putem našeg Sistema protoka vijesti (HAS) dostupne korisnicima. Molimo da nas kontaktirate za pretplatu.
