Novosađanin dr. Dejan Lukić: Hirurg u ritmu tanga

Kakve veze imaju tango i hirurgija? Možda na prvi pogled nemaju nikakve, ali dr. Dejan Lukić sa Instituta za onkologiju za Sremskoj Kamenici godinama spaja ove dve ljubavi - medicinu i argentinski ples. I ne samo to. Udruženje "Todo tango“ na čijem je čelu učinilo je mnogo na promociji i popularizaciji tanga u Novom Sadu i Vojvodini, pa je i broj plesača tanga - tangerosa u značajnom porastu iz godine u godinu.

Dejan Lukić, specijalista je opšte hirurgije, a i asistent na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, ali je i svojevrsni specijalista tanga kom je više od deceniju i po. I dok na Klinici za operativnu onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine leči druge, na časovima tanga, na plesnom podijumu, kako priznaje, ima svojevrsnu terapiju za sebe. Jer, kako pojašnjava, tango nije samo ples, već način života.

"Tango nije samo ples. On obuhvata i muziku i kulturu Argentine. To je način života. Kada počnete da plešete tango i kada uđete u sve to otvara vam se 101 nova stvar“, navodi u razgovoru za Anadolu Agency (AA) dr. Dejan Lukić.

U dosadašnjoj plesnoj karijeri uspeo je da zabeleži i učešće u spotu Zdravka Čolića za pesmu "Što ti dadoh“, pa ga pacijenti neretko po tome prepoznaju. Ovaj Somborac sa plesom se upoznao tek po dolasku u Novi Sad na studije medicine, pa je amaterski počeo da se bavi uglavnom latinoameričkim plesovima, dok se 2005. godine nije upoznao s tangom.

Pre toga se upoznao sa partnerkom u plesu Anom Nauparac Despotović, pa su na časove i predavanja o tangu išli u Beograd, da bi ga u Vojvodinu ovaj ples "naselili“ zvanično 2007. godine osnivajući udruženje "Todo tango“ u Novom Sadu koje je i danas aktivno. Svoje znanje unapređivali su na brojnim seminarima, radionicama i međunarodnim festivalima po mnogim zemljama, a danas i sami drže radionice, seminare i organizuju plesne večeri i međunarodnu manifestaciju "Novi Sad – Tango grad“ koji se održava leti i Petrovaradinsku tvrđavu pretvara u veliki prostor za igru-milongu uz tango muziku.

Kroz "Todo tango“ do sada je prošlo preko 500 ljudi. Pošto nije takmičarki ples, ljudi ga upražnjavaju iz zadovoljstva. Naš sagovornik navodi da bi se ovim plesom ovladalo potrebno je oko dve godine vežbe, jer razvijanje veštine plesa podrazumeva i zavidnu fizičku kondiciju, pošto se po jednoj dužoj plesnoj večeri promene po dve-tri košulje ili majice zbog znoja, ali tango traži i razgibanost i određenu psihičku pripremu.

„Vežba se postura, balans, kombinatorika i kao najvažnija stvar vežba se konekcija sa osobom s kojom plešete. Tango od muškaraca traži da sažvaću svoj ego. S druge strane, jake žene imaju problem od starta da proplešu da se prepuste i da skroz veruju svom partneru-lideru. Kad stanete ispred plesnog partnera može se videti kakva je ličnost“, navodi Dejan.

Tango je igra sa mnogo fizičkog kontakta, gde se plesni partneri dodiruju gornjim delom tela i licem, pa je za početnike u ovom plesu prilično neobično na početku prilagoditi se pravilima tanga.

„Kada nam dođu početnici, prvo ih učimo tehnike da bi mogli da tako plešu. kada dođe momenat da budu ’blizu’ i uđu u privatni prostor druge osobe tu bude različitih scena, od neprijatnosti, stida, smejanja… ali kada se naviknu, onda to krene svojim tokom“.

On navodi da tango zahteva određenu ozbiljnost i zrelost, te preporučuje da se ovim plesom ne bave mlađi od 25 godina. Ali, zato su u njihovom klubu plesali i plešu i parovi koji su prešli 70 godina života.

Dejan ističe da argentinski tango sa sobom nosi brojna terapeutska svojstva, upravo zato što počiva na kontaktu plesnih partnera.

"Tango je i neka vrsta psihoterapije, bračne terapije. Jer na času isplivaju brojni problemi. Argentinski tango se koristi u rehabilitaciji pacijenata s demencijom, Alchajmerovom i Parkinsonovom bolesti. A i zdravstveni benefiti su brojni, i što se tiče mentalnog stanja-relaksacije, i što se tiče fleksibilnosti pokretljivosti zglobova, jačanja muskulature... A sa druge strane traži disciplinu. Toga treba i u medicini. Tango mnogo daje ali traži posvećenost. Meni konkretno tango donosi relaksaciju, podstiče me za rad na sebi, znači mi za komunikaciju. I fizički mi znači, jer nemam problema s kičmom“, navodi hirurg-tangeros.

Sa tangom je obišao veliki deo sveta, jer u mnogim zemljama postoje tango zajednice, pa je imao prilike i da pleše na različitim festivalima, ali i da upozna mnoge tangerose s raznih meridijana. Za njega najupečatljivija je bila poseta Buenos Airesu, rodnom mestu tanga, gde je mogao na licu mesta da oseti duh Argentine i onoga što tango čini takvom igrom, navodeći da je muzički sinteza nemačke i španske muzike i ritma crnih robova koji su dovođeni u Latinsku Ameriku.

Od evropskih zemalja posebno je istakao Tursku, a Istanbul je za doktora Lukića bio pravo otkrovenje kada se radi o ovom plesu.

"Istanbul je evropski Buenos Aires, kada je reč o tangu. Prodavnice garderobe, tango cipela, tango škole, tango festivali… Zaista je sve na vrhunskom nivou“, ocenjuje dr. Lukić.

Rad na Institutu za onkologiju donosi mnogo stresa i susreta s pacijentima kojima je potrebna pomoć jer imaju karcinom. Kako navodi, upravo kroz tango je izgrađivao veštinu komunikacije, ali i smirenost koja je obolelima preko potrebna kada pričaju s lekarom o svojoj bolesti. Zahvaljujući ovom plesu stekao je brojna iskrena prijateljstva, a tango scena u regionu je živa i dobro međusobno sarađuju, posećuju se. I plešu.

"Tango ti daje slobodu. Učiš tehniku, ima određenih pravila, ali mnogo toga sam osmišljavaš i sa kim god da staneš ko je tangero, bilo gde u svetu, već prvi put možeš da plešeš“, ističe Dejan Lukić.