Podgorica: Građani ne znaju ništa o Berlinskom procesu, potrebno redefinisati ciljeve

Berlinski proces nije ispunio očekivanja, koja su svi imali 2014. godine i krajnje je vrijeme da se redefinišu njegovi ciljevi, poručeno je danas na konferenciji u Podgorici, posvećenoj dosadašnjim rezultatima ovog procesa, u susret Poznanjskom samitu, javlja Anadolu Agency (AA).

Berlinski proces, čiji je krajnji cilj proširenje EU, prema mišljenju Ane Novaković, izvršne direktorke Centra za razvoj nevladinih organizacija (CRNVO) iz Podgorice, nije ispunio očekivanja.

„Što se tiče politike pomirenja, data je deklarativna podrška regionalnoj inicijativi REKOM. Više od toga nije učinjeno i sa tog aspekta ne možemo govoriti o nekim posebnim rezultatima. Druga stvar, koja nije dobro osmišljena od početka, je komuniciranje ovog procesa. Mislim da se sve svodi na debate u užem krugu“, rekla je Novaković.

O Berlinskom procesu, kako je kazala, građani ne znaju gotovo ništa.

„Znaju, naravno, predstavnici država, ograničen broj nevladinih organizacija koje učestvuju i prate ovaj proces. Ako je on komplementaran procesu proširenja, mislim da je na potpuno drugačiji način trebalo da bude predstavljen građanima. Smatram da je krajnje vrijeme da se redefinišu ciljevi Berlinskog procesa i da vladavina prava treba da bude definisan cilj toga procesa “, kazala je Novaković.

Da vladavina prava mora da bude jedan od glavnih ciljeva Berlinskog procesa, saglasna je i Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže. Prema njenom mišljenju, vladavina prava treba da bude na agendi Berlinskog procesa jer je to, kako je pojasnila, krovna reforma za sve ostale reforme.

„Vi nemate povoljnu biznis klimu ako nemate jednak pristup pravdi i ako zakon nije jednak za sve“, kazala je Marović.

Vladavina prava je značajna, zbog toga što je, kako je objasnila, Berlinski proces poseban okvir, koji uključuje države Zapadnog Balkana, Evropske unije, Evropsku komisiju, ali i civilno društvo, biznis sektor, mlade i sve koje bi trebalo uključiti u rješavanje ozbiljnih problema, koji se odnose na vladavinu prava.

„Ono što smo do sada postigli u okviru procesa evropskih integracija je nedovoljno da ojača vladavinu prava. Takođe, regionalna saradnja i ekonomske reforme, na kojima je akcenat u okviru Berlinskog procesa, nisu do sada uticale na jačanje vladavine prava“, ukazala je Marović.

Trebalo bi, kako smatra, poboljšati regionalnu saradnju i više se baviti bilateralnim sporovima.

„To što je riješen spor između Makedonije i Grčke jeste jedna snažna motivacija, ali još uvijek ne vidimo efekat na rješavanje drugih bilateralnih sporova i to je nešto što značajno usporava proces integracija Zapadnog Balkana“, pojasnila je Marović.

Istraživačica u Centru za bezbjednosne studije na Kosovu Donika Emini, ocijenila je da izazov uspostavljanju saradnje na Zapadnom Balkanu predstavlja "jugoslovensko nasljeđe".

“EU treba da pripremi Balkan, da bi ove zemlje bile sposobne da se bave bezbjedonosnim izazovima ovdje i onima koji prevazilaze njihove nacionalne granice. Zemlje Zapadnog Balkana mogu da sarađuju sa EU u mirovnim misijama“, kazala je Emini.