Sanja Janackovic
01 Juni 2019•Ažuriranje: 02 Juni 2019
Mladunče orla mišara, staro desetak dana, najmlađi je stanar niškog Udruženja "Zoo planet" koje zbrinjava napuštene i povređene životinje. Malog orla, ispalog iz gnezda, ljudi su pronašli u travi u selu na jugu Srbije i predalil volonterima Udruženja. Da se o njemu staraju sa mnogo pažnje i ljubavi uverila se i ekipa Anadolu Agency (AA).
Nemoćno jer ne ume da leti, niti da lovi plen, ovo mladunče zaštićene vrste orla bilo je u velikoj opasnosti. Teško bi preživelo da je u prirodi ostalo samo. Podrška i saveti za brigu o njemu "Zoo planetu" stižu iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
"Mladunče orla je pronađeno u selu Gornja Jošanica kod Blaca, gde su ga dobri ljudi pronašli u travi nadomak svoje vikendice i zbrinuli. Kontaktirali su naše udruženje, davali smo im savete kako da ga očuvaju tog dana i doveli su ga kod nas", rekao je predsednik "Zoo planeta" Dušan Stojanović.
Ovom momku je odgoj, othranjivanje, lečenje i briga o pticama, uz brigu o konjima, uža specijalnost.
"Orao mišar spada u zaštićene vrste. Na jugu Srbije ih ima u malo većem broju, a nastanjuju čitavu Srbiju. Uglavnom se hrane sitnim glodarima, pacovima i korisni su za životnu sredinu zato što smanjuju populaciju štetočina", govorio je Dušan.
Orlića, koji pri padu iz gnezda, srećom, nije povređen, hrani iz ruke sitnim komadima živog mesa. Dobro je, dodaje, što je veseo i što rado prihvata hranu.
"Uglavnom kombinujemo belo pileće meso, mlevenu junetinu, a uskoro ćemo krenuti da mu dajemo zamrznute miševe, tačnije njegov plen, kako bi imao potpuno zadovoljavajuću hranu kao što je ona iz prirode", objasnio je Dušan.
Zato što još nije kompletno operjao, već ga prekriva samo paperje, mora da živi u inkubatoru pod sijalicom koja ga greje i danju i noću.
"Kad mali mišar dostigne određenu veličinu, biće prebačen u veći kavez kako bi u većem prostoru mogao da stiče kondiciju i da uči da leti", kazao je Dušan.
Zatim će ga učiti još jednoj veštini neophodnoj za život u prirodi - lovljenju plena. Kada ornitolozi Zavoda za zaštitu prirode procene da je ova ptica grabljivica stekla dovoljnu samostalnost, prstenovaće je i odrediti mesto za puštanje u prirodu.
Ako sve protekne po planu, ovaj paperjasti ptić dostići će dužinu tela od oko pola metra, a raspon krila duži od jednog metra i jedriće na vazdušnim strujama.
Kako piše na sajtu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, orao mišar je rasprostranjen širom Evrope, u većem delu umerene i centralne Azije, na području Kavkaza i delova Male Azije. Ugrožava ga trovanje pesticidima i ilegalno ubijanje. U Srbiji je redovna i brojna gnezdarica, čija se populacija, prema podacima iz 2003. godine, procenjuje na 2.600 do 3.400 gnezdećih parova.
