U nedelji kada je Srbija prema broju novozaraženih koronavirusom na milion stanovnika dospela na prvo mesto u Evropi, a treće u svetu, direktor Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu Zoran Perišić ističe da je vakcinacija, posebno među mladima, neophodna ukoliko ne želimo da pandemija postane svakodnevica.
U razgovoru za Anadolu Agency (AA) kaže da su COVID kapaciteti Kliničkog centra danima popunjeni, što posredno ugrožava i pacijente koji se leče od drugih bolesti.
Rekord u broju novoobolelih od COVID-19, koji je prethodnih dana u Srbiji prelazio 8.000, prati i Niš, u kome pozitivan rezultat testa na koronavirus dnevno dobije od 350 do 400 ljudi.
“Deo tih pacijenata, naravno, završi u bolnici. Naši kapaciteti su prilično popunjeni. Infektivna klinika je gotovo uvek popunjena do poslednjeg mesta. Jedinica intenzivnog lečenja, koja prima najteže bolesnike iz celog regiona, poslednjih nekoliko dana ima po dva do tri slobodna mesta“, kaže Perišić.
U Univerzitetskom kliničkom centru leči se oko 170 COVID pacijenata.
“U jednom trenutku smo na ginekologiji imali čak osam trudnica i porodilja sa COVID-om, na pedijatriji je taj broj išao do sedmoro zaražene dece sa nekoliko pratilaca, koji su takođe bili COVID pozitivni“, govori Perišić.
Pošto broj bolničkih COVID pacijenata raste, ove nedelje je za njih izdvojeno stotinu ležajeva i u stacionaru Radon u Niškoj banji, što će, prema očekivanju Perišića, “debalansirati veliki pritisak na zdravstveni sistem u Nišu“.
“Veliki je pritisak, ali imamo dobru organizaciju, zaista mogu da kažem da je ministarstvo preduzelo sve što je potrebno da COVID bolnice imaju svu potrebnu zaštitu i lekove. Osoblje je problem u ovom trenutku, možda zato što i preko kruševačke COVID bolnice gubimo dosta ljudi“, ističe Perišić.
- Mlađa populacija prenosioci virusa -
Prema njegovim rečima, “sistem izdržava“.
“Ali COVID ne ugrožava samo COVID pacijente, COVID ugrožava mnogo više non-COVID populaciju jer, upošljavajući svoje kapacitete za lečenje COVID-a, mi ne stižemo da posvetimo onoliko vremena i pažnje koju bi jedna ovakva ustanova trebalo da posveti non-COVID pacijentima“, govori Perišić.
Zato je, kaže, neophodno da se mladi, kao prenosioci virusa, što pre vakcinišu u što većem procentu.
“Pošto mlađa populacija često nema ozbiljniju kliničku sliku, oni su praktično goli prenosioci virusa i, nažalost, njihove bake i deke nekad plate ceh za to. Morao bi da bude veći procenat vakcinisanih u mlađoj populaciji. U toku su studije koje ispituju efikasnost i bezbednost vakcine kod dece od 5 do 12 godina, ali to u ovom trenutku nama ne znači previše jer mi u populaciji od 20 godina imamo svega dvadesetak posto vakcinisanih“, kaže Perišić.
Iskustvo u prethodnih godinu i po dana pokazalo je da virus korone sam od sebe ne nestaje.
“Nije sezonski grip, neće ga toplo vreme uništiti. Ono što mi možemo da radimo, naravno, to je ta vakcinacija. Ona nije prošla tako kako je prošla zbog nespremnosti države. Ne, država je bila najspremnija moguća, jedini smo imali četiri vakcine, stiže peta - Moderna. Nijedna država u svetu to nije obezbedila. Znači, do nas je, do našeg odnosa, do našeg pristupa tome, do našeg osećaja odgovornosti, i to je nešto što moramo da promenimo ukoliko ne želimo da nam koronavirus bude svakodnevica narednih godina“, smatra Perišić.
- Neobaveštenost i neznanje izazvali strah od vakcinisanja -
Prema njegovom mišljenju, neobavaštenost i neznanje razlozi su koji su kod nekih izazvali strah od vakcinisanja. Poručuje im da razmisle kolika bi populacija na Zemlji bila da nismo imali vakcine protiv tuberkoloze, velikih boginja, dečje paralize, velikog kašlja, malarije...
“Ne treba da se plašite steriliteta od vakcina, treba da se plašite korone koja može da vas zarazi i koja će povući mnogo gore komplikacije, među koje spada čak i sterilitet. Ne treba da se plašite reakcija na vakcinu. Evo, mi smo vakcinisali u Kliničkom centru više od 1.400 pacijenata koji su imali neku oznaku da su rizični po nekom aspektu, neke prethodne alergijske reakcije. Koliko smo imali ozbiljnih reakcija na vakcinu? Nijednu. Znači, rizik od vakcine ne postoji, ali postoji rizik od bolesti“, naglašava Perišić.
Propust je i u tome što su, primećuje, preveliki prostor dobili oni koji su bez ikakvih argumenata kritikovali vakcine, a premali prostor oni koji treba da odbrane struku i vakcinu. Posledice nedovoljno uspešne vakcinacije vide se u bolničkim sobama.
“Tamo se leči 70 posto starijih od 60 godina, a 30 posto pacijenata do 60 godina starosti. Što se tiče vakcinalnog statusa, nemamo uvek najsvežije podatke jer primamo i lečimo sve, ne gledamo da li je neko vakser ili antivakser. Procenat vakcinisanih je uglavnom jednocifren, nekada u nekom naletu pređe 9, 10, 12 odsto, ali se uglavnom kreće između 5 i 7 posto“, govori Perišić.
Podržava uvođenje obavezne vakcinacije protiv COVID-19.
“Ako su to mogli da urade Grci, ako su to mogli da urade Italijani, ako to rade Francuzi, Španci i mnogi drugi, ja mislim da i Srbija to treba da uradi, da jednostavno to nije priča o slobodama. Ako vi imate slobodu da birate da li ćete se vakcinisati li ne, i ja tražim slobodu da me vi ne zarazite svojom bolešću, da ne uništite meni, mojoj porodici, svojim komšijama, budućnost. Ja tražim tu vrstu slobode“, naglašava Perišić.
- Početak školske godine pogoršao epidemiološku situaciju -
Na pogoršanje epidemiološke situacije u Srbiji, kaže, uticao je početak školske godine.
“Polazak u školu je doprineo porastu, ove brojke među decom govore da to jeste tako. Imali smo i dosta zaražavanja prosvetnih radnika koji su to kasnije dalje širili“, pojašnjava Perišić.
Očekuje da će slične posledice imati i početak akademske godine, a dobrim rešenjem smatra uvođenje COVID-propusnica.
“Sa stanovišta nastavnika Medicinskog fakulteta u Nišu, koji je organizovao svoju online nastavu i koji će, poput beogradskog, uvesti COVID propusnice za ulazak na fakultet i za ulazak među bolesne ljude gde studenti treba da imaju vežbe, smatram da pritisak zbog početka akademske godine postoji. Upravo ovo što sam izgovorio ukazuje da preduzimamo neke mere da tu vrstu pritiska smanjimo. Da li će ostali fakulteti slediti tu politiku, ne znam“, kaže Perišić.
Prema poslednjim zvaničnim podacima, u COVID-bollnicama širom Srbije leči se oko 6.300 ljudi.
