Danko Lazović: Malo je falilo da zaigram za Crnu Goru

Nebojša Petrović –

Danko Lazović je ostao upisan u analima fudbala kao strelac prvog gola za samostalnu Srbiju i velika je šteta što zbog profesionalnih obaveza nije bio u mogućnosti da se pojavi na sceni Narodnog pozorišta tokom glamurozne svečanosti FSS prošle sedmice.

„Odigrao sam kasnije mnogo utakmica za reprezentaciju, ali ta protiv Češke u Uherskom Hradištu je bila jedno od mojih najlošijih izdanja u karijeri. Igrao se 41. minut, Luković je centrirao sa krila, zažmurio sam, skočio i video loptu u mreži. Nisam ni bio svestan kako me je ona uopšte pogodila u čelo, ali je završila iza leđa češkog golmana i ostalo je za sva vremena zapisano da je Danko Lazović strelac prvog gola za Srbiju. Kako? Zašto? Dugo sam tražio odgovore na ta pitanja. Ali kada malo bolje razmislim, sklon sam zaključku da sam tako nešto i zaslužio“, rekao je Lazović u razgovoru sa reporterom Anadolu Agency (AA).

Malo je falilo da vihorni Kragujevčanin ne odigra nijednu utakmicu za državni tim svoje zemlje.

„U to vreme nisam bio u najboljim odnosima sa predsednikom Saveza i dobio sam ponudu da obučem dres reprezentacije Crne Gore. A za razliku od svoje supruge, nemam nikakve veze sa Crnom Gorom. Izvesni Boro Lazović iz Budve je tih godina obavljao važne funkcije u fudbalskim strukturama i oni su mislili da su svi Lazovići po automatizmu iz Crne Gore. Ja sam se rodio u Kragujevcu, u duši sam Šumadinac i ceo život sam maštao da igram za Srbiju. Pokušao sam da se posavetujem sa svojim ocem, ali on mi je rekao 'šta će ti moje mišljenje, kad stalno radiš po svome'. Ali, onda je dodao jednu rečenicu koja je imala ključni uticaj na moju odluku. Rekao je da će i dalje piti kafu sa prijateljima u Kragujevcu, ali da mu neće biti prijatno kada ga pitaju zašto mu sin ne igra za svoju zemlju. To mi je bilo dovoljno da odbijem Crnogorce i da se odazovem pozivu tadašnjeg selektora Srbije Havijera Klementea“, istakao je Lazović.

Tokom karijere koju su obeležili usponi i padovi, Danko je zabeležio 47 nastupa za reprezentaciju Srbije i postigao 11 golova. Svakako da je Svetsko prvenstvo 2010. godine trebalo da bude vrhunac njegove generacije.

„Pratilo nas je mnogo nesrećnih okolnosti tokom Mundijala u Južnoj Africi. Kuzmanović igra rukom protiv Gane, penal. Vidić isto tako protiv Nemačke, opet penal. I onda u odlučujućem meču protiv Australije, njihov igrač na metar od sudije napravi još očigledniji prekršaj, nema penala. Svi smo znali da nam je to poslednja šansa da napravimo nešto veliko u karijeri. Imali smo sjajnog selektora, vrhunsku atmosferu... Da smo prošli u drugi krug, ko zna dokle bi dogurali. Bilo nam je suđeno da napravimo ono što je kasnije uradila Gana. Kada smo izgubili prvu utakmicu, saszvali smo sastanak i svako je rekao ono što mu je bilo na srcu. Verujte mi, nije bilo igrača koji u tom trenutku nije verovao da možemo dalje. Svi smo konstatovali 'ok, izgubili smo od Gane, ali imamo još dva meča da se ispravimo i odemo u osminu finala'“, prisetio se Lazović i prvi put javno progovorio o detalju uoči utakmice protiv Nemačke u Port Elizabetu:

„Kod Antića smo imali fantastičnu atmosferu. Njemu nije smetalo da posle večere popijemo po flašu piva ili čašu vina. Dan pre našeg duela sa Nemačkom, igrala se utakmica između Meksika i Francuske. Krenuli smo ranije sa večere, poneli piće i okupili se u jednoj sobi sa koje se pruža pogled na okean, da svi skupa odgledamo prenos i odemo na spavanje. To je bila 'pušačka' soba. Ja priznajem da sam bio pušač i nikada se nikome nisam pravdao zbog toga. Ni rođenoj majci, a kamoli nekom novinaru. Mene je te večeri zanimalo kako će Meksiko odigrati, jer su mi tamo igrala dva dobra drugara. Mediji su iskoristili priliku i napravili fotografije koje su objavili tek posle našeg poraza od Australije i eliminacije sa Svetskog prvenstva. Sećam se naslova u štampi 'Piju, puše i Srbiju ruše'. Ponosan sam na sve te momke iz reprezentacije i naročito na selektora Antića. Kada se sve završilo i kada su mu predsednik i generalni sekretar skrenuli pažnju da bi taj događaj iz Port Elizabeta mogao da izazove negativan odjek u javnosti, Antara je mirno odgovorio 'pa zar zaista mislite da su se oni propušili u Južnoj Africi'”.

Lazović je u prvi plan stavio ono što se dogodilo nakon poraza u Nelspruitu:

„Mi smo jedina generacija u istoriji srpskog fudbala koja je u kompletnom sastavu sletela na beogradski aerodrom po povratku sa Svetskog prvenstva. Svi znate šta se ranije dešavalo. Kako se završi poslednja utakmica, svako ode na svoju stranu. Mi smo se vratili, stojički istrpeli kritike, otišli na zajedničku večeru... i dan danas se okupljamo i evociramo uspomene sa tog šampionata koji je mogao da nas vine u neslućene visine“.

I pored toga što bi prisustvo video tehnologije utakmicu protiv Australije, a samim tim i karijeru Danka Lazovića, usmerilo u drugom pravcu, proslavljeni srpski fudbaler nije pristalica VAR sistema koji u poslednje vreme uzima maha u najkvalitetnijim evropskim šampionatima.

„Fudbal je strast... i kada se lopta zakoprca u mreži, to je vrhunac zadovoljstva kod svakog ko ima bilo kakve veze sa tom utakmicom. Gol je cilj zbog kojeg svi mi izlazimo na teren ili palimo televizor u svojim domovima. I sada imate sledeću situaciju: vaša ekipa je dala gol, skočili ste jedni drugima u zagrljaj, oslobodili emociju, izradovali se... a onda dobijate informaciju da je tamo neki čovek u nekoj sobi rekao da gol ne važi i da ste se radovali uzalud. To ubija u pojam. Razumem da se tehnologija koristi za neke detalje koji su očigledni, ali da se zbog milimetra poništava gol ili zbog nekog faula koji se dogodio pre tri minuta u začetku akcije, to zaista nema nikakvog smisla. Uvek ću biti protiv tehnologije u fudbalu. Čovek je dovoljno pametan i edukovan da može sam da donosi odluke. Trenutno pohađam kurs za Pro-licencu i stalno diskutujem sa svojim kolegama koje se bave kompjuterskom analizom i govore o pretrčanim kilometrima i potrošenom energijom. Ništa ne razumem. Gde je tu fudbal, gde je ideja. Miljan Miljanić je 1974. godine u tri minuta i sa nekoliko rečenica opisao igru španske reprezentacije. I nisu mu trebali nikakvi parametri i procenti. E, to su bili pravi fudbalski genijalci“, smatra Lazović.

Danko Lazović je igračku karijeru završio u mađarskom Videotonu i sada se posvetio edukaciji i apsolviranju svega onoga što je naučio braneći boje najpoznatiji domaćih i inostranih klubova.

„Upisao sam se na UEFA-in MIP program koji okuplja i edukuje bivše fudbalske asove. Sa mnom su još Didije Drogba, Džon O’Šej, Kaka, Aršavin, Žulio Cezar, Floran Maluda... Pokušavam da naučim kako funkcioniše ozbiljan fudbalski kolektiv i kako se sve postavlja na zdrave noge. Imam sjajan primer iz Mađarske. Premijer Viktor Orban ima udela u nekoliko klubova: Osijeku, TSC-u, Dunavskoj Sredi, Videotonu... ali je Puškaš Akademija direktno pod njegovom kontolom. I desilo se da taj klub u poslednjem kolu prvenstva bije presudnu bitku za opstanak u ligi. Sudija je produžio utakmicu za sedam minuta, a oni su primili gol u 98. i ispali iz lige. Svi su mu reklu 'čoveče, da li si ti normalan'. On je odgovorio 'ako je moj igrač promašio loptu u odsudnom trenutku, zašto da krivim sudiju'. Kada i na ovim prostorima počnemo da razmišljamo na taj način, biće nam svima bolje“, rekao je Lazović.