Taraš u Banatu: Selo za rode sa evropskom licencom

TARAŠ (AA) – Bele rode su se i ove godine vratile u svoja gnezda, ali samo veliki krilati putnici koji su sleteli u Taraš imaju poseban tretman, jer to banatsko selo od 2015. godine nosi titulu „Evropsko selo roda“ koju dodeljuje nemačka fondacija za zaštitu prirode Euronatur. Njihova gnezda su pod budnim okom meštana, a posebno članova udruženja građana „Taraške rode“ koji su, zajedno sa učenicima tamošnje osnovne škole svečano dočekali i proslavili povratak svojih krilatih komšija, javlja Anadolu Agency (AA).

Prvi je u selo, šestu godinu za redom, sredinom marta, stigao mužjak bele rode, koji je zbog svoje revnosti da bude prvi povratnik među pticama u selu dobio ime Prvoje, a za tu priliku organizovan mu je svečani doček. Kako odmiče proleće polako pristižu i ostali parovi.

„Sada ih u selu ima dvadesetak, ali gotovo svakodnevno pristižu novi parovi roda, tako da očekujemo da će ih biti četrdesetak“, kaže za AA Aleksandra Marovac Cucić iz udruženja „Taraške rode“.

Svako gnezdo u selu je obeleženo tablom, a svaki par koji se vrati dobije veliko srce sa svojim imenima na stubu na kom se nalazi njihovo gnezdo. Elektro i telefonski stubovi imaju na sebi konstrukciju na kojoj rode mogu da sviju gnezda a da ne budu ugroženi od struje. Ukupno 34 platforme postavljene su po Tarašu. Aleksandra ističe da u ovom selu nema bezimenih roda, svaka ima svoje ime.

„One za nas nisu samo ptice, već i naše komšije kojima se radujemo svakog proleća kad dođu“, pojašnjava predstavnica „Taraških roda“.

Udruženje koje je formalizovano 2015. godine postoji i ranije, a od 2014. godine održava se nekoliko manifestacija posvećenih rodama. Uoči proleća organizuje se doček roda, sredinom avgusta ispraćaj, a centralna manifestacija „Dani taraških roda“ održava se u junu i tog dana održava se niz edukativno-zabavnih programa, koncerata, i izložbi. Kako ističe Aleksandra, jun je izabran jer se tada u gnezdima mogu videti i mladunci.

Po selu je postavljeno više informativnih tabli o rodama, ali i murala. U saradnji sa nastavnicima i učenicima Osnovne škole „Svetozar Marković“ organizuju kreativne i edukativne radionice, a i ostali meštani ponosni su što žive u evropskom selu roda. Ovakvih sela ima 16 u Evropi, a Taraš je jedino selo u Srbiji sa ovom laskavom titulom.

„Sarađujemo sa drugim selima roda po Evropi i razmenjujemo iskustva. Pokrećemo i zajedničke inicijative“, navodi Aleksandra Marovac Cucić ističući inicijativu koja je upućena Libanskom predsedniku budući da se na nebu iznad te zemlje godišnje odstreli više od 2,6 miliona ptica i da nemali broj roda strada od puščanog zrna.

„Svaka organizacija poslala je pismo libanskim vlastima. I mi smo iz Banata napisali pismo i ukazali na tu pojavu. Stigao je ubrzo odgovor u kome se pokazuje razumevanje spram naših zahteva. Poslali su čak specijalne snage bezbednosti u kontrolu krivolovaca, kako bi se prekinulo ubijanje ptica“, navodi naša sagovornica.

Njen suprug Slobodan Marovac, uključen je u rad udruženja „Taraške rode“, a odnedavno je i predsednik Saveta Mesne zajednice „Taraš“. On ističe da zaštita roda i njihovog staništa najmanje podrazumeva projekte, a najviše aktivan rad na terenu.

„Jedan par roda napravio je gnezdo na odžaku kuće. Pošto je kuća obnovljena, dimnjak je morao biti oslobođen, pa smo napravili platformu na krovu kako bismo premestili gnezdo. Prilikom premeštanja gnezda, ispalo je jedno jaje. Primetili smo ga dan-dva kasnije van gnezda i vratili. Iz tog jajeta izlegao se ptić i nazvali smo ga Srećko“, navodi Slobodan.

Selo Taraš nalazi se na tridesetak kilometara od Zrenjanina i do njega se stiže samo jednim konvencionalnim putem. Rodno mesto je narodnog heroja Svetozara Markovića Toze. Okruženo je rezervatima prirode Okanj bara i Donje potisje, pa selom ne odzvanja samo klepet roda, već se ukrštaju i pesme raznih ptica: vetruški, gluvara, eja močvarica, sivih čaplji, velikih belih čaplji, vivaka, žutih pliski, lastavica… Taraš izlazi na reku Tisu, a ovo mirno mesto sa oko hiljadu stanovnika dobro je ne samo za rode, već i za poljoprivredu i voćarstvo. Kraj je poznat po kupusu i krompiru, a i vinima sa peska.

Marovac navodi da prirodne lepote i rode mogu dodatno da razviju selo, ali i stanovnike, pre svega mlade, zadrže na selu, kroz razvoj seoskog turizma.

„Selo je bilo zamrlo do pre par godina i to nam je bio okidač da pokrenemo manifestaciju 'Dani taraških roda'. Selo je oživelo, ali ima još mnogo potencijala koji treba da se iskoriste. Neko kaže da se nalazimo na kraju sveta, jer se ovde svi putevi završavaju. A ja kažem da odavde svet počinje“, zaključuje Slobodan Marovac.