Bojana Stojanovic
10 Juni 2020•Ažuriranje: 10 Juni 2020
Uvećane akcize na gorivo u Srbiji počeće da važe od 1. jula, one su usklađene sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u prošloj, 2019. godini, što znači da će sada biti uvećane za otprilike dinar, javlja Anadolu Agency (AA).
Tako će namet na benzin biti 57,10 dinara po litru, evrodizel 58,72 dinara, dok će akcize za gas biti 44,59 dinara. Za biogorivo i biotečnosti akcize će biti 57,37 dinara, a za ostale naftne derivate 68,45 dinara.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović pojasnio je za AA šta zapravo znači promena akciza.
"U pitanju je korekcija koja bi trebalo da očuva realnu vrednost budžetskog priliva koji bi da nema usklađivanja, tokom godina inflacija umanjila. Ono što je izvesno, povećanje akciza će povećati troškove proizvođača i uvoznika derivata nafte, a u kojoj meri će se to odraziti na cenu goriva zavisi i od mnoštva drugih faktora koji takođe utiču na cenu. Dešavalo se ranijih godina da se cena goriva uopšte nije menjala nakon usklađivanja akciza, ali da je ta promena bila i veća od porasta akciza. Dakle sve zavisi od ukupnih tržišnih uslova", kazao je on.
Prema njegovoj oceni, samo pitanje usklađivanja nije sporno koliko je sporna čitava politika akciznog oporezivanja.
On je podsetio da je od 2012. do 2016. godine sproveden niz izmena akciza na derivate nafte, daleko radikalnijih od pomenutog usklađivanja.
"Znatno je povećan priliv sredstava u budžet, ali se Srbija po visini državnih zahvatanja u ceni goriva, podigla u sam vrh liste zemalja u regionu", dodao je.
Kako je naveo, posebno je osetljivo pitanje dažbina na dizel, na gorivo koje pokreće ekonomiju, pa samim tim, u zavisnosti od delatnosti, u manjoj ili većoj meri utiče na troškove poslovanja odnosno konkurentnost.
"Tako da su recimo srpski poljoprivrednici i transporteri, zbog velikog učešća goriva u ukupnim troškovima, u daleko nepovoljnijem položaju od svojih kolega u zemljama u okruženju, koji ili uopšte ne plaćaju akcizu na dizel ili im se vraća daleko veći deo tog iznosa nego što je to slučaj u Srbiji", kazao je.
On je podsetio da je početkom maja Udruženje naftnih kompanija Srbije uradilo uporednu analizu strukture cene u Srbiji i okruženju koje je pokazalo da je Srbija imala najskuplji dizel.
Mićović je pojasnio da u prosečnoj maloprodajnoj ceni benzina od 123,86 dinara za litar, gotovo 80 dinara su fiskalne dažbine ili 64 odsto.
U ceni dizela one iznose više od 82 dinara za litar, ili 62,4 odsto i kod TNG autogasa nešto iznad 36 dinara za litar ili 54,1 odsto.
"Pored akcize i PDV-a na svaki litar goriva, potrošači kroz cenu plaćaju još četiri naknade: naknadu za obavezne rezerve i naknadu unapređenje energetske efikasnosti, što se uplaćuje u budžet, kao i naknadu za markiranje i naknadu za monitoring kvaliteta goriva, što se plaća konzorcijumu koji je država angažovala da obavlja ove poslove", istakao je.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije takođe je ukazao da je sa više privrednih udruženja u više navrata predloženo Ministarstvu finansija Srbije da se zajedno sedne za sto i sagledaju ukupni efekti koje na ekonomiju zemlje, pa i na državni budžet ostavlja ovako visoki nivo državnih dažbina.
"Prema našoj proceni, prešli smo granicu posle koje svako povećanje akciza, nasuprot očekivanja, ostvaruje više negativnih efekata, nego što doprinosi rastu budžetskih prihoda. Za sada nema odgovora, ali verujemo da će u interesu i države i potrošača i naftne industrije ministarstvo prihvatiti razgovor na ovu temu", zaključio je Mićović.
