Aleksandar Savanovic
01 Juni 2019•Ažuriranje: 02 Juni 2019
U Rektoratu Novosadskog univerziteta danas je održan drugi „Dan blizanaca“ u organizaciji Centra za bihejvioralnu genetiku Filozofskog fakulteta, javlja Anadolu Agency (AA).
Ove godine naučnici Centra pozvali su i decu koja do sada nisu bila uključena u istraživanje koju sprovode nastavnici i saradnici Filozofskog fakulteta i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pa je zgradom rektorata odzvanjala dečja graja.
Blizancima koji su učestvovali u istraživanjima u okviru projekta „Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja“ čiji je koordinator prof. dr Snežana Smederevac, prorektor za nauku Univerziteta u Novom Sadu, uručen je sertifikat o zigotnosti zasnovan na DNK analizama, čime su dobili naučnu potvrdu da li su jednojajčani ili dvojajčani blizanci.
„Ovo je jedinstvena manifestacija u Srbiji ne samo kada su blizanci u pitanju, već i kada je u pitanju nauka“, kaže prof. dr. Smederevac.
Kako ističe, ovo je dan posvećen svim blizancima koji su učestvovali u tom projektu i organizuje se sa ciljem da se blizanački parovi međusobno upoznaju, druže ali i dobiju rezultate testova koje su radili. Najsrećniji učesnici današnjeg druženja dobili su karte za ovogodišnji Exit festival.
Koordinatorka projekta navodi da je u studiji ispitano oko 550 punoletnih osoba, a da će od ove godine u ta istraživanja uključiti i decu, odnosno njihove roditelje koji će odgovarati na pitanja neophodna za izradu blizanačke studije.
„Ovde je veliki broj dece i njihovih roditelja koji će biti deo studije i time pružiti doprinos nauci“, napominje Snežana Smederevac.
„Blizanci predstavljaju veoma važnu populaciju ljudi na osnovu kojih mnogih mogu da se daju odgovori na mnoga važna pitanja u nauci. Jednojajčani blizanci dele 100 posto istog genskog materijala, a dvojajčani blizanci dele 50 odsto istog genskog materijala kao bilo koji drugi brat i sestra. I jedni i drugi odrastaju u istim fazama razvoja porodica. Mi kao naučnici proučavamo različite fenomene koji su važni za sve ljude. Ispitujući blizance mi imamo neku vrstu matematičkog proračuna kojim utvrđujemo koji je udeo genetike, nasleđa u našem ponašanju, a koji je udeo činilaca sredine kao što su porodica, škola, kultura, mediji i generalno celo okruženje“.
Istraživanja su započeta pre sedma godina i obuhvaćeni su blizanci u Beogradu, Nišu, Novom Pazaru i drugim mestima, a u okviru projekta među blizancima se ispituje inteligencija, školsko postignuće, kognitivne sposobnosti, različite osobine ličnosti kao što su impulsivnost, agresivnost, adaptaciju na okruženje... Kako napominje, Srbija spada u red retkih zemalja u koja ima resurse da organizuje ovu vrstu istraživanja.
„Do sada smo ispitivali različite fenomene. Završili smo veliki rad u kom se porede osobine ličnosti blizanaca iz Nemačke, Hrvatske i Srbije. Ono što predstavlja zanimljivost u tom istraživanju jeste činjenica da se u sve te tri kulture udeo nasleđa i udeo sredine ne razlikuju. I u Nemačkoj i u Hrvatskoj i u Srbiji je udeo sredine manje-više isti, ali način na koji su osobine međusobno povezane se razlikuju među kulturama. To znači da ti kulturološki činioci, specifičnosti kulture koji se odnose na način vaspitanja dece, sistem školovanja, različite kulturne i moralne vrednosti, organizaciju svakodnevice, sve to utiče na manifestaciju naših osobina ličnosti“, pojašnjava prof. dr. Smederevac.
Sedamnaestogodišnje bliznakinje Elena i Izabela Ogrizović iz Sombora našle su se u ovom istraživanju. Kako navode, to što imaju jedna drugu i što su bliznakinje mnogo im znači.
„Meni je to jedna od najlepših stvari. Jer da da smo samo sestre ne bismo bile toliko povezane kao bliznakinje. Tu povezanost ne izražavamo grljenjem i preteranim kontaktom, ali smo na emotivnom nivou povezane i znamo šta ona druga oseća kada nismo u kontaktu“, kaže Izabela.
Elena navodi da su jedna drugoj podrška u donošenju svih važnijih odluka u životu, jer su različitih karaktera.
Bračni par Dragan i Dubravka Tančik iz Novog Sada na ovaj skup došli su sa troje dece. Stariji sin Marko ima tri i po godine a pre 21 mesec umesto brata ili sestre, na iznenađenje roditelja dobio je i brata i sestru - Luku i Sonju.
„Bilo je neočekivano. Hteli smo drugo dete, pa smo dobili blizance. Lepo je imati blizance, ali i jako teško pogotovo ako nemate pomoć sa strane. Srećom muž i ja možemo da se organizujemo“, pojašnjava Dubravka.
Kako kaže deca se jako vole, ali ima i momenata „kada pršti na sve strane“.
„Luka i Sonja jesu blizanci, ali su karakterno potpuno različiti. To je po meni i dobro, jer svo troje razvijaju svoje ličnosti, a na nama je da im u tome pomognemo i usmerimo ih na pravi put“, zaključuje Dubravka Tančik.
