Aleksandar Savanović
U Novom Sadu, gradu koji su svojim uspesima u bokserskim rukavicama proslavili braća Kačar, Slobodan i Tadija, danas u ovoj plemenitoj veštini pronašla se i stasava porodica Živković i to četiri člana: sedamnaestogodišnji Mihailo, desetogodišnji Vukašin, devetogodišnja Nikolina i njihova majka Milana koji su članovi bokserskog kluba "Vojvodina“. U toj porodici samo majka nije navukla bokserske rukavice, ali je zato predsednica Saveta roditelja najuspešnijeg bokserskog kluba u Novom Sadu, piše Anadolu Agency.
Ako izuzmemo najstarijeg u porodici koji je u mladosti boksovao za BK "Vojvodina", njegov najstariji sin Mihailo pre tri godine odlučio je da navuče bokserske rukavice i oproba se u ovom sportu.
Njegov uzor je Slobodan Kačar, najuspešniji bokser s ovih prostora, olimpijski šampion iz Moskve 1980. godine, koji je i nastupao za BK "Vojvodina“.
"Počeo sam da treniram u sedmom razredu, kada sam imao 13 godina. Želeo sam da počnem nešto da treniram i razmišljao sam koji je sport najbolji i odlučio sam se za boks. Godinu dana kasnije, na državnom prvenstvu, osvojio sam treće mesto. Na dva prvenstva Vojvodine osvajao sam treće i drugo mesto", navodi Mihailo.
Osim uspeha u ringu, niže uspehe i u školovanju. Proglašen je za đaka generacije Osnovne škole "Đura Daničić", a sada je učenik trećeg razreda Gimnazije "Svetozar Marković“. Takmičarskog duha mu ne manjka.
"U osnovnoj školi učestvovao sam na takmičenjima iz gotovo svih predmeta. Najbolje uspehe postigao sam ih biologije, hemije i geografije“, kaže Mihailo.
Priznaje da pred ulazak u ring ima tremu, ali ga napusti čim se nađe na tom podijumu za borbu u rukavicama.
"Pred meč me drži uzbuđenje. Ali, sve to prođe kad uđem u ring“, naglašava Mihailo.
Kako kaže, boksom se planira i dalje baviti, ali rekreativno, jer je priroritet stavio na školovanje, pa je bilo turnira s kojih je izostao zbog školskih takmičenja.
Mama Milana kaže da je pre boksa Mihailo trenirao košarku i atletiku.
"Bilo mi je strašno u početku kada mi je rekao da želi da trenira boks. Jer nikada nisam gledala boks, niti dolazila na treninge. Pred očima su mi bili krvave scene iz ’Rokija’. Međutim, kada sam videla kako to sve izgleda i koliko je on srećan i koliko se pronašao u ovom sportu ali i u ekipi, šta sam mogla nego da to prihvatim i da budem srećna, zato što je i on srećan. Sad shvatam da je to jedna plemenita veština", kaže majka.
Vrlo brzo je i ona postala sastavni deo kluba, jer je zbog najstarijeg sina mnogo vremena provodila gledajući treninge, ali i učestvovala u aktivnostima kluba, putovala na takmičenja... Kada je uprava kluba donela odluku u decembru da se formira Savet roditelja izabrana je za prvog predsednika tog saveta. I na čelu saveta pre nekoliko meseci pokrenula je inicijativu da se mladi bokseri vode u obilazak kulturnih institucija. Tako je početkom leta organizovana poseta Istorijskom arhivu grada Novog Sada.
"Deca su upijala svaku reč tokom obilaska arhiva. Dosta su naučili o istoriji grada, ali i kluba koji predstavljaju. Nažalost, pandemija je osujetila naše planove, ali uskoro nastavljamo sa sličnim aktivnostima“, navodi Milana.
Od septembra i najmlađi Vukašin i Nikolina pridružili su se treninzima, pa je sada čitava porodica uključena u boks. Vukašin, po rečima trenera, već pokazuje veliki talenat pa će biti prebačen u naprednu grupu i biti pripreman za takmičenja.
Predsednika Bokserskog kluba "Vojvodina“ Milan Kozomara, navodi da je uprava posebnu pažnju posvetila radu s najmlađima i omogućila da svi zainteresovani treniraju besplatno. Bokserski klub "Vojvodina" u 2019. ima pet prvaka Srbije, osam srpskih reprezentativaca, a četvoro dece je predstavljalo državu na evropskim prvenstvima. Za deset godina kroz klub je prošlo 1.500 dečaka i devojčica. Pošto su zbog nedostatka finansija odlučili da ne učestvuju u ekipnom šampionatu Srbije, odlučili su da mladima daju prioritet, ali i roditelje dece aktivnije uključe u aktivnosti kluba preko Saveta roditelja.
"Ovako ne može doći do zloupotrebe dece u sportskom smislu jer se pravilno razvijaju. Roditelji mogu zatražiti smenu predsednika. Nekada se trčalo za rezultatima, ali sada su druga vremena jer rezultati jesu prioritet, ali nemaju smisla ako se ne stvaraju naši sportisti. Suština Bokserskog kluba Vojvodina jesu naši takmičari i zato moramo sarađivati s roditeljima koji najviše i vole svoju decu", objašnjava Kozomara.
On navodi da je preduslov za treniranje u klubu primereno vladanje u školi i da su školske obaveze prioritet.
Ističe i da se na treningu neretko može videti kako i roditelji treniraju s decom.
Posebno je ponosan na činjenicu da u klubu treniraju deca koja u školovanju postižu uspehe za primer podsećajući da je nemali broj uspešnih ljudi danas bilo u ringu s bokserskim rukavicama, a i braća Kačar, osim uspeha na sportskim poljima, stekli su i fakultetske diplome. Zbog toga se u klubu posvećuje pažnja edukaciji i razgovorima uoči i posle treninga, posebno s najmlađima.
"Njihov stepen izdržljivosti u teškim momentima je veći nego kod ostalih ljudi. Jer se oni u ringu već sa 14-15 godina susreću sa strahom od smrti. Samim tim što se popnu u ring oni su već šampioni. Jer pobeđuju mnoge strahove. Bez obzira šta trener govori, bokser je u tom ringu sam, suočen s brojnim izazovima. Zato su i osposobljeniji da se u životu lakše uhvate u koštac s mnogim problemima“, zaključuje Kozomara.
