Povodom dva jubileja - 100 godina Novosadskog sajma, odnosno 90 godina Međunarodnog poljoprivrednog sajma, Muzej Vojvodine organizovao je izložbu u okviru poljoprivrednog sajma "Pšenica - od njive do trpeze", javlja Anadolija.
Na izložbi postavljenoj u Hali 6 posetioci su imali prilike da se upoznaju s istorijom poljoprivrede od neolitskog perioda do perioda između dva svetska rata, a posebnost izložbe što nije bila samo za oči, već su uključena i druga čula - ukus i miris.
- Obrada zemljišta -
Filip Forkapić, kustos odeljenja Muzeja Vojvodine u Kulpinu, kaže za AA da je akcenat izložbe na poljoprivrednoj mehanizaciji koja se koristi u tehnološkom procesu proizvodnje hlebnog žita.
"One oblasti koje nisu pokrivene mašinama koje mi ili nemamo u zbirci, ili zbog nemogućnosti da uđu u halu, predstavljene su preko ručnih alatki i dokumenata. Predstavili smo osnovnu obradu zemljišta preko jednobraznog zaprežnog drveno-metalnog pluga, dopunsku obradu zemljišta preko valjka, brane, drljače..., navodi Forkapić.
Dodao je da su oblast setve predstavili preko sedamnaestoredne zaprežne žitne sejalice i preko rekonstrukcije džaka za setvu. Oblast čišćenja i sortiranja semena je predstavljena preko spiralnog trijera, odnosno vetrenjače, a oblast vezana za žetvu i vršidbu, s obzirom da te mašine nisu mogle da uđu u halu, predstavljena je preko ručnih alatki: kose, srpova, babice, čekića, vodira…
"Za transport smo izložili dugačka zaprežna kola, i kolica za džakove. Takođe, smo u jednom delu izložbe predstavili kudeljine džakove za zrnastu hranu i to od različitih vlasnika gde su inicijali ili pak puno ime i prezime", navodi Forkapić.
- Poljoprivredne mašine -
Deo segmenta izložbe o obradi zemljišta je predstavljen i preko kamenih alatki kojima je pračovek obrađivao zemljište: od jelenskih rogova, zašiljenih kolčeva, do gvozdenog rala iz antičkog perioda.
Na izložbi su izložene i makete poljoprivednih mašina koje su vlasništvo Departmana za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Poljoprivredna mehanizacija i ručne alatke su iz zbirke Muzeja poljoprivrede iz Kulpina, dok su arheološke posude i oruđe vlasništvo Muzeja Vojvodine u Novom Sadu.
Većina predmeta je zanatske izrade, ali ima i eksponata industrijske izrade. Takođe, u saradnji s Radio-televizijom Vojvodine emitovani su isečci iz poljoprivredne emisije Brazde iz sredine sedamdesetih godina gde je pokazano kako su se nekada izvodili poljoprivredni radovi. Osim audio-vizuelne, ova postavka imala je i druge čulne komponente.
"Ova izložba je s mirisom, s obzirom na to da vas zapahne lep miris slame kad uđete u halu šest i budi sećanja na neka davna vremena. Mogli smo da primetimo osmeh na licima starih ljudi odmah po ulasku u halu šest i setne poglede sećajući se starih vremena, dok je mlađoj generaciji to malo nepoznato. Ali, da bi smo to tu barijeru premostili, organizovane su kulturno-edukativne radionice za najmlađe posetioce. Vidi se da je izložba pun pogodak", procenio je Forkapić.
- Pšenica dio života -
Etnolog Aleksandar Antunović ističe da je pšenica obeležila milenijume iza nas i predstavlјa sastavni deo svakodnevnog života lјudi na ovim prostorima kako u prošlosti, kako od preistorije do tradicijske kulture pa sve do danas, tako i u kulturnom smislu, jer se utkala u kulturni identitet svih zajednica koje žive na ovom prostoru.
"U prošlosti se sve zasnivalo na poljoprivrednom ciklusu. U etnologiji običaje delimo na godišnji i životni ciklus lјudi, a taj godišnji ciklus je upravo podređen poljoprivrednim radovima. Znalo se kada se obavlјa setva i verski je bilo povezano s tim. Znalo se da se setva nikad ne počinje pre Petrovdana, nije se radilo na velike praznike, nije se počinjalo i završavalo na velike praznike, tako da čitav taj ciklus uzgoja žitarica je u velikoj meri uticao na ciklus godišnjih običaja", navodi Antunović za AA.
On je naveo običaje pečenja posebnih hlebova kad se dete rodi, mladenački hlebovi kod venčanja i pogrebni hlebovi, što svedoči u prilog tezi koliko je hleb važan neraskidiv deo ljudskog životnog ciklusa. Naveo je da je poljoprivredna mehanizacija napredovala, ali i dalje obavlja isti posao kao što se obavljalo vekovima kada je reč o uzgoju hlebnog zrna.
"I dalje se mora otići na njivu i posejati, požnjeti samleti žito i dalje se mora zamesti hleb i dalje se mora jesti", zaključuje Antunović.
Ova izložba imala je i svoj gastronomski deo s mogućnošću degustacije hleba i peciva pravljenih po staroj recepturi od gotovo zaboravljenih vrsta pšenice. Aleksandar Medović, arheobotaničar Muzeja Vojvodine navodi da je u praistoriji postojalo pet vrsta pšenice od kojih se danas obrađuju samo dve.
"Na području Vojvodine na početku su bile dve vrste pšenice, to su bile jednozrna i dvozrna pšenica. Posle im se posle nekoliko hiljada godina pridružila još jedna vrsta pšenice - Timofejeva pšenica, pa negde u bronzanom dobu se pojavila ova današnja pšenica koja mi imamo na našim nivama - to je obična meka pšenica, pa se onda, posle izvesnog vremena, pojavila spelta ukrštanjem dvozvrne i meke pšenice, tako da je to ukupno pet vrsta pšenica na našem području koje su se uzgajale tokom praistorije", kaže Medović.
- Iskustvo za oči i nepce -
Od dve praistorijske pšenice, jednozrne i dvozrne, posetioci su mogli da probaju hleb i upoznaju se sa hlebovima koji su se nekada pravili u praistoriji i antici.
"Ljudi se interesuju za ove vrste pšenice, probaju ovaj hleb i imaju nameru da nastave da se hrane ovako. Znači menja se svest, a dokle će ta promena svesti da ide ne znamo. Ali na nama je da ljudima predočimo šta je bilo ranije, šta postoji danas i koja je veza između ovih biljaka. Ovo je iskustvo i za oči i za nepce. Želimo da predstavimo našu praistoriju, istoriju, antiku i da je ljudi okuse, da imaju taj ukus prastarog, da to sa sobom ponesu", ukazao je Medović.
S obzirom na činjenicu da je muzejska postavka na sajmu ograničena na vreme trajanja poljoprivrednog sajma, drugi deo izložbe postavljen je u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, otvorena je 16. maja i može da se vidi do 20. septembra. Tamo je akcenat stavljen na arheologiji, etnologiji i običajima, dok je manji deo posvećen mehanizaciji. A ona se može videti u depadansu muzeja u Kulpinu.
