Petra Spasojević, mlada pijanistkinja: Najbolja, uprkos poteškoćama

Petra Spasojević napuniće 22. decembra 15 godina. Iako klavir svira pet i po godina, iza sebe ima mnogo nagrada na domaćim i međunarodnim pijanističkim takmičenjima, a osim nagrada za sviranje osvojila je i prvu nagradu za kompoziciju "Sećanje na detinjstvo" koja je njeno autorsko delo. Svi ovi uspesi prožeti su jednom činjenicom da Petra boluje od retinopatije nedonoščadi, odnosno "inkubatorskog slepila", ali joj ovaj hendikep nije prepreka na putu do uspeha, piše Anadolu Agency.

Petra je kao prevremeno rođeno dete u prvih 72 sata života izgubila vid. Usledile su brojne operacije koje su joj omogućile da ne živi u mraku, pa može da prepoznaje svetlost i tamu, ali na žalost ne može da nesmetano funkcioniše bez pomoći drugih.

To je, ipak, nije onemogućilo da živi svoje snove, svira klavir i ubira aplauze publike na koncertima. Poslednji koncert održala je 3. decembra u Novom Sadu na Međunarodni dan osoba s invaliditetom u okviru programa "Supermoćni" koji realizuje Evropska prestonica kulture Novi Sad, gde je nagrađena gromoglasnim aplauzima i poručila publici da se zbog njih oseća supermoćno.

Petra je rodom iz Kuršumlije, ali je priroda njene bolesti uticala da se porodica Spasojević preseli u Novi Sad gde je od šeste godine počela da pohađa nastavu u osnovnoj školi za decu sa smetnjama u razvoju "Milan Petrović".

U međuvremenu, Petra se uključila u redovnu nastavu i ove godine završila je Osnovnu školu "Sonja Marinković", dok u Muzičkoj školi "Isidor Bajić" ide u šesti razred.

"Kada sam bila mala mnogo sam se igrala igračkama klavirima. I u međuvremenu sam počela neke pesme da učim da sviram. Sama sam ih učila, niko me nije učio. I kada sam videla da mi to ide, onda sam odlučila da upišem muzičku školu i da sviram klavir", navodi Petra za AA.

Prvu kompoziciju napisala je s 11 godina. A na poslednjem novosadskom koncertu promovisala je i prvi spot za numeru "Sećanje na detinjstvo", varijacije na Krigerov Andante, za koju je dobila nagradu na festivalu "Isidor Bajić" 2016. godine, a koja joj je ujedno i najdraža od nagrada. Međutim, kako ističe, njena kreativnost daleko premašuje tu jednu pesmu.

"Sada imam preko 100 svojih kompozicija koje nisu kompletno završene, jer to treba da pregleda muzički obrazovana osoba. Sada ih samo snimam i čuvam", navodi Petra.

Ona dodaje da puno vremena provodi za klavirom i da to ne oseća kao obavezu, već potrebu.

"Muzika je ono što ispunjava moj dan i bez čega moj život ne bi imao smisla."

Ova godina posebno je trijumfalna jer je na tri takmičenja osvojila maksimalnih 100 poena i dva puta je bila laureat takmičenja, što je najveće priznanje koje se može dobiti na takmičenju u oblasti umetnosti. Svoje planove i budućnost vidi za klavirom na koncertnim podijumima.

"Volela bih da postanem najpoznatiji pijanista i kompozitor i da za mene što više ljudi zna", navodi Petra.

Mlada pijanistkinja od upisa u muzičku školu u klasi je profesorke Ane Frlin.

"Petra je jedan biser, jedan divan čovek i na svakom polju je osoba koja me uči, koja može da pošalje poruku svima nama kako treba da se postavimo prema životu i obavezama, kako bi trebalo voleti ono što se izabere da se radi, bio to hobi ili neka finansijski plaćena stvar. Ali uvek puna ljubavi, predanosti, jedna čista duša – to je moja Petra", kaže Ana Frlin.

Sama činjenica da Petra ne vidi, a profesorka nije ranije radila s decom koje imaju takav fizički problem, učenje sviranja klavira i metode rada morale su da se modifikuju. Obe su, zapravo, morale da se prilagode jedna drugoj.

"Početak je bio jako težak i Petri i meni. Godinu dana mukotrpnog rada sa jako malo napretka. Bilo je malo pomaka, a puno problema koje smo morali da rešimo. Zamolila sam Petru da bude strpljiva, da mi veruje i jedna drugu smo počele da podržavamo", ističe Frlin.

I Petra je počela da napreduje, a rezultati su počeli da stižu, a s njima i takmičenja i nagrade.

"Nagrade su Petrin izazov. Ona voli da se takmiči. Zapravo, ona je najbolja na sceni. Ona tremu pretače u sopstveno gorivo i to nju motiviše da još više radi", zaključuje profesorka Ana Frlin.

Veliku podršku u životu ima u porodici, koja je uz nju u svakoj prilici, hrabri je i bodri da ostvaruje svoje snove.

"Neću pričati da mi je teško. Za nju vredi raditi, boriti se i za nju mi ništa nije teško“, kaže majka Snežana. "Ona živi za muziku. Muzika je njen život, njen svet, njen san, njoj je muzika sve."

Još kao mala Petra je želela da je roditelji upišu u muzičku školu, ali su se na taj korak odlučili tek nakon što su otkrili njen neobičan talenat da pamti melodije posle prvog slušanja i reprodukuje ih na klaviru.

"Otišla sam kod prijateljice čija ćerka ide u muzičku školu i ispričala joj kako Petra svira sve što čuje, bilo da je to melodija iz crtaća ili neka pesma s TV-a, da ona to ponovi. I meni prijateljica kaže da je to nemoguće i da njeno dete ide u muzičku školu, da je jako dobra, ali da ne može da odsvira sve što čuje. I testirali su Petru tako što su pustili jednu pesmu na telefonu koju ona nikad nije čula i Petra je istog trena ponovila melodiju pesme. Nakon toga smo je prijavili za polaganje prijemnog u muzičku školi i ona je primljena bez problema", navodi Petrina majka.

Roditelji Petru ne moraju terati da svira, već naprotiv, nekada je opominju da previše vremena provodi s klavirskim dirkama i da treba da odmori. Mada voli da igra igrice, i aktivna je na društvenim mrežama. Ipak, s klavirom se najviše druži tokom dana.

"Zaista nam je oplemenila život muzikom. Uz nju smo mnogo toga naučili. I mi se muzički obrazujemo uz nju", zaključuje majka Snežana Spasojević.