Balkan

Novi Sad: "Ukusi Vojvodine" čuvaju uspomenu na bakinu kuhinju

Najpoznatiji novosadski kantautor Đorđe Balašević u pesmi "Al’ se nekad dobro jelo“ opisao je brojne vojvođanske specijalitete od kojih mnogi slušaoci ogladne, a "astal šaren“ mogu da vide u Limanskom parku, gde je gotovo sve s Balaševićevog...

Aleksandar Savanovic   | 12.09.2021
Novi Sad: "Ukusi Vojvodine" čuvaju uspomenu na bakinu kuhinju Foto: Aleksandar Jovanović -AA

Novi Sad

U Limanskom parku u Novom Sadu ovoga vikenda održava se, peti po redu, Festival gastronomije "Ukusi Vojvodine“, prepoznatljiv po tome što jedan od omiljenih novosadskih parkova pretvori u mesto dobrih i pomalo zaboravljenih ukusa i druženja ljudi svih generacija uz prigodnu muziku. Ljubitelji hrane i pića karakterističnih za Vojvodinu u velikom broju su došli da ovaj vikend odmore ringle i pećnice i ručaju u parku razna jela, na slami i na klupicama za drvenim stolom, javlja Anadolu Agency (AA).

Najpoznatiji novosadski kantautor Đorđe Balašević u pesmi "Al’ se nekad dobro jelo“ opisao je brojne vojvođanske specijalitete od kojih mnogi slušaoci ogladne, a „astal šaren“ mogu da vide u Limanskom parku, gde je gotovo sve s Balaševićevog jelovnika moguće naći, ali i još ponešto što nije u tu pesmu stalo, a našlo se na štandovima više od 100 izlagača.

Svi oni koji su se zaželeli dobre domaće kuhinje, tradicionalnih vojvođanskih jela, bogate meze i mirisnih kolača iz knjiga sa starih polica mogu da probaju, kupe ili uživaju u pogledu i mirisima. Izlagači su pojedinačna poljoprivredna gazdinstva, male preduzetničke radnje, restorani, aktivi žena, lokalne akcione grupe i turistička udruženja a na njihovim štandovima mogu se, između ostalog videti šunke, kuleni, kobasice, čvarci, sirevi, i kravlji i kozji, raznovrsni proizvodi od voća i povrća, zimnica, med, začini, ali i paprikaši svih vrsta, testenine i čorbe, pečene paprike i nasuvo na sve načine. Naravno, i rezanci s makom, kao u Balaševićevom hitu iz osamdesetih.

Tokom dva dana festivala organizovane su i radionice na temu spravljanja tradicionalnih vojvođanskih jela, a posetioci imaju prilike da probaju zanimljive kombinacije meda i sira iz opštine Žabalj, da saznaju kako se uzgaja i koristi u ishrani mikrobilje, da uživo vide i isprobaju gotovo zaboravljene čipkaste krofne i hleb od komlova iz Banata… Za najmlađe posetioce organizovane su tradicionalne igre i takmičenja, ali i radionice na kojima uče da prave tradicionalne vojvođanske poslastice - vanilice i bundevaru.

Živana Ivanović predsednica je Udruženja žena iz Vojvodine "Vojvođanka“ koja okuplja žene iz različitih krajeva pokrajine, pa je samim tim i ponuda na njihovom štandu raznovrsna, jer se na jednom mestu sabiraju različite nacionalne kuhinje.

"Kod nas imate svadbarski kupus, gomboce sa šljivama, tu su i tašci s makom i orasima, štrudle s makom, orasima, cimetom i suvim grožđem, proje, salarice, suvi krekeri ili muškacone što bi naše bake rekle, pogačice s čvarcima...“, nabraja Živana.

Navodi da su posebno karakteristični za ove prostore, a i najviše se kupuje na njihovom štandu – gomboce (knedle sa šljivama) i tašci s makom, koji su karakteristični za slovačku kuhinju. Za ovaj festival napravili su 2.000 gomboca i očekuje da će ih sve prodati.

I na štandu žena i sremskog mesta Rakovac ima raznih poslastica, što slanih, što slatkih. Tanja Ajeti iz Udruženja žena "Gorska ruža“, koje se bavi očuvanjem tradicije kulture i humanitarnim radom, navodi da su i sami organizatori festivala hrane u Rakovcu "Al’ se nekad dobro jelo“ koji postoji već deceniju i organizuje se početkom oktobra i da ovakve manifestacije pokazuju koliko ljudi vole tradicionalnu vojvođansku kuhinju. Deo od te trpeze našao se i danas na njihovom štandu.

"Pasulj s mesom i posni, ćufte, sarme, sataraš, pečena riba, riblja čorba, pite, štrudle, nasuvo s makom, krompirom… sve je to naše i ovde izloženo. Trudimo se da kroz kuhinju očuvamo od zaborava ono što je dobro i kvalitetno. A glavni sastojak svakog jela je ljubav. I najlepši kompliment za 12-13 godina koliko postojimo jeste kad ljudi kažu – podsetili ste me na detinjstvo. Mislim da nema veće pohvale od te“, navodi Ajeti.

Muzički urednik festivala "Ukusi Vojvodine“ je profesor Aleksandar Dujin, pa je Limanski park zaogrnut zvukovima džeza i kamerne muzike koju izvodi gudački kvartet. Festival koji je otvoren juče, sinoć završen je koncertom "Ko nekad u 8“, na kom su izvođeni šlageri iz Jugoslavije u periodu od 1930. do 1990.godine.

Direktorka "Interfesta“ Nataša Budisavljević, koji je inicijator i organizator festivala "Ukusi Vojvodine“ navodi da je ovaj gastronomski skup u parku pod vedrim nebom nastao iz potrebe da se od zaborava sačuvaju mnoga tradicionalna vojvođanska jela koja su potisnuta u vremenu globalizacije i modernog načina života.

Kako kaže za AA, nema stranca koji dođe u Srbiju i vrati se u svoju domovinu s utiskom da je hrana nešto najbolje što Srbija može da ponudi, u bilo kom delu zemlje da se nalazio.

"A Vojvodina je posebno specifična jer su u ovaj deo Srbije od davnina razni narodi koji su ga naseljavali donosili sa sobom i svoja jela. A vojvođansko plodno tlo na kom sve uspeva nije pravilo prepreke da te namirnice nastave da pripremaju i dalje. Tako da su se sva ta jela očuvala. Zapravo, vojvođanska kuhinja je miks svih naroda koji ovde zajedno vekovima žive i utoliko je bogatija za recepte i ukuse i u odnosu na ostatak zemlje, ali i Evrope. Zaista možemo biti ponosni na našu kuhinju“, kaže Budisavljević.

Uoči pokretanja tog festivala, kako navodi, obišli su Vojvodini uzduž i popreko i u razgovoru s kulinarima, vlasnicima malih poljoprivrednih gazdinstava i malim proizvođačima došli do zaključka da vojvođanska kuhinja i dalje živi, ali „da joj treba novo ruho“.

"Ovaj festival je prilika da se podsetimo tih starih jela u ovim modernim vremenima kada je malo vremena i kada domaćice, na žalost, sve manje kuvaju. Ovde ljudi uglavnom dolaze da probaju jela svojih baka. Ova hrana je i dalje u selima na mnogim trpezama, ali u gradovima baš nije česta prilika da se ta jela probaju. Naša želja je da se sva ta jela sačuvaju i vrate u restorane, na menije. Jer pod uticajem globalizacije mi danas možemo da jedemo i jela iz Libana, s dalekog istoka, italijansku kuhinju… ali je isto važno da sačuvamo ono što je naše tradicionalno, da spasimo od zaborava i da to što je tipično i naše prestavimo domaćim i stranim turistima“, zaključuje Budisavljević.

Na internet stranici Anadolu Agency (AA) objavljen je samo dio sadržaja vijesti koje su putem našeg Sistema protoka vijesti (HAS) dostupne korisnicima. Molimo da nas kontaktirate za pretplatu.
Srodne teme
Bu haberi paylaşın