Konferencija u Prištini: Nesaradnja Kosova i Srbije kamen spoticanja u procesuiranj ratnih zločina
Konferenciju je organizovao Fond za humanitarno pravo Kosovo sa partnerima Dokumenta iz Zagreba i Fondom za humanitarno pravo iz Beograda
Foto: Erkin Keçi - Anadolu Agency
Priština
PRIŠTINA (AA) - Najveći broj osumnjičenih za ratne zločine na Kosovu lociran je u Srbiji, a zbog nepostojanja institucionalne saradnje nije moguće podići čak ni optuznice protiv njih, rečeno je danas u Prištini na Konferenciji “Procesuiranje ratnih zločina: Regionalna saradnja - iskustva i izazovi”, javlja Anadolu Agency (AA).
Konferenciju je organizovao Fond za humanitarno pravo Kosovo sa partnerima Dokumenta iz Zagreba i Fondom za humanitarno pravo iz Beograda.
Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo i koordinatorka za REKOM, istakla je da zahvaljujući Haškom sudu danas znamo identitet oko 20.000 žrtava ratnih zločina, kao i okolnosti u kojima su oni izgubili živote ili nestali. Kandić je dodala da to utvrđivanje okolnosti smrti žrtava, upućuje i na matricu zločina i na direktne počinioce i na odgovorne po komandnoj odgovornosti. Takođe je kazala da je na Haškom sudu osuđena 161 osoba, što nije dovoljno, ali jeste ogroman doprinos da se pruže podaci i činjenice o dešavanjima od januara 1991. do kraja 2001. godine.
“Haški tribunal je okončao svoj mandat. Neke države su zadovoljne nekim presudama, nekim presudama nisu, ali nema ni jedne države na području bivše Jugoslavije koja je imala primedbe na utvrđene činjenice koje se odnose na žrtve ratnih zločina. Nije bilo grešaka od strane Haškog tribunala, ni tužilaštva u dokazivanju, ni sudija u oceni, kada su u pitanju žrtve ratnih zločina”, kazala je Kandić.
Istakla je da je za pomirenje potrebna regionalna saradnja, ali da je situacija takva da između institucija Kosova i Srbije saradnja ne postoji.
“Još uvek nije pronađen odgovarajući prostor u okviru Briselskog sporazuma da se omogući stručna, pravna saradnja institucija u cilju osnovnih uslova za pridruživanje Evropskoj zajednici, a to je regionalna saradnja koja potom utiče i na uspostavljanje dobrosusedskih odnosa”, kazala je ona.
Dodala je da je iz ugla civilnog društva jako značajno formiranje mehanizma, tačnije međudržavne regionalne komisije koja će biti fokusirana na žrtve.
Drita Hajdari, tužilac Departmana za ratne zločine u Specijalnom tužilštvu Kosova, iznela je podatak da je od EULEX-a primljeno 840 slučajeva ratnih zločina u okviru kojih je identifikovano 1.018 osoba kao mogućih počinioca ratnih zločina. Hajdari je istakla da je problem kako doći do tih osoba, jer se većina njih nalazi u Srbiji.
