Svijet, Analiza Vijesti

ANALIZA: Palestinci će platiti cenu normalizacije odnosa u Persijskom zalivu

Priznanje Izraela, čak i od njihovih nekadašnjih neprijatelja, pogoršaće nemogućnost obnavljanja granica iz 1967. godine te dodatno oslabiti palestinsku poziciju

Hamdullah Baycar   | 25.03.2021
ANALIZA: Palestinci će platiti cenu normalizacije odnosa u Persijskom zalivu Foto: Ilustracija/AA

Istanbul

ISTANBUL (AA) - Kako su priobalne arapske zemlje Persijskog zaliva i Izrael iz dana u dan postajale sve bliže, taj zamah, koji su predvodili Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), prvo se razvio u stvarnost normalizacije, a potom su postepeno došli do toga da predviđaju uspostavljanje saveza među njima. UAE su postali prva arapska zemlja koja je prešla na bezvizni režim putovanja sa Izraelom. Postupajući po maksimi "neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj", Izrael i UAE postavili su se u iste redove u novom regionalnom poretku, definišući Iran i Muslimansko bratstvo kao zajedničke neprijatelje.

Postavlja se pitanje kako smo došli od Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeika Zayeda bih Sultana Al-Nahyana, koji se nije ustrčavao da obustavi prodaju nafte zemljama koje podržavaju Izrael tokom arapsko-izraelskog rata 1973. godine po principu da "arapska nafta nije vrednija od arapske krvi", do UAE koji mogu da izdvoje deset milijardi dolara sredstava za direktne investicije u Izraelu, iako je prošla samo godina od početka normalizacije odnosa? Ova normalizacija, povrh bilateralnih veza između ovih zemalja, nesumnjivo bi imala značajne posledice po Palestinu. Palestince će to gotovo sigurno koštati dalje unutrašnje podele, kao i međunarodne izolacije.

Iako se smrt šeika Zayeda 2004. godine smatra početkom promene prema izraelskoj politici, drastična promena u regionalnoj klimi izazvana američkim invazijama na Afganistan i Irak, kao i ideološko i vojno slabljenje snažnih zemalja regiona, gurnula je zemlje Zaliva u prvi plan. Shodno tome, UAE, koji su ojačali svoju poziciju i stekli priznanje u regionu, prevazišli su krhkost koja je obeležila njihove rane godine i mirnu, diplomatsku i dopadljivu spoljnu politiku postavili u intervencionistički i agresivniji kontekst. Ova promena je olakšala UAE da napuste kolebljiv stav u odnosima sa Izraelom. UAE, koji su tajno uspostavili ekonomsku, tehnološku, pa čak i obaveštajnu saradnju sa Izraelom, odahnuli su sporazumom o normalizaciji, za koji je bivši predsednik SAD Donald Trump bio garant. Izričita podrška UAE sporazumu, koji je Trump nazvao "sporazum veka", a koji je samo simbolično uključivao Palestince, nametnula je normalizaciju sa Izraelom zemljama poput Bahreina, dodatno cementirajući odnos UAE i Izraela.

- Od zatvorenih vrata do otvorene diplomatije -

Teško je dati preciznu cifru o trgovinskoj razmeni dve zemlje pre normalizacije, jer su odnosi između njih, koji su bili usredsređeni na tehnologiju i bezbednost, vođeni krajnje tajno kao "dobro poznata tajna". Međutim, prema podacima koji su procureli, godišnji obim trgovine između dve zemlje premašio je 300 miliona američkih dolara do 2011. godine. Zbog uzajamnih ograničenja letova između dve zemlje do normalizacije; izvoz, uvoz i investicije usmerivani su kroz treće zemlje. Posao od 800 miliona dolara (za koji se čini da je prevara) zvanično sklopljen sa švajcarskom kompanijom za zaštitu AGT, a za koji se veruje da je sklopljen sa Izraelom, samo je jedan od primera ovog skrivenog partnerstva.

Činjenica da se Izrael u Sjedinjenim Američkim Državama vidi kao briga nacionalne bezbednosti, ali i uticaj jevrejskih lobija (posebno u američkom Kongresu), lobija koji su dovoljno moćni da kazne zemlje koje ne staju na njihovu stranu, ubrzali su normalizaciju odnosa Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela. Kada se setimo događaja poput zvanične lučke kompanije Emirata, Dubai Ports World, kojoj je zabranjeno učešće na tenderu za šest glavnih američkih luka 2006. godine iz razloga što je to predstavljalo rizik po američke nacionalne interese, možemo zaključiti da su UAE postavili temelje za ovu normalizaciju uspostavljanjem veza sa jevrejskim lobijima, kao i sprovođenjem ozbiljnih javnih i lobističkih kampanja za poboljšanje njihovog imidža u SAD.

Tako su odnosi UAE i Izraela krenuli da cvetaju u više oblasti, kao što su diplomatija i sport, ali i ekonomija. U stvari, Izrael je imenovao predstavnika Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) u Abu Dabiju 2015. godine.

Iako su UAE tokom početnog postupka izbora tvrdili da je ta diplomatska misija bila isključivo usredsređena na poslove organizacije, bilo je jasno da ovo dugoročno ne bi bio slučaj. Također, je otkriveno da je Izrael podržao UAE umesto Nemačke tokom sastanaka 2009. godine o tome gde bi trebalo da bude smešteno sedište te organizacije. Isto tako, učešće izraelskog biciklističkog tima u prvenstvu u biciklizmu u Dubaiju i poziv upućen Izraelu za Dubai Expo, koji je prvobitno bio zakazan za 2020. godinu, ali je odložen za 2021. zbog koronavirusa, samo su neki od primera kako su odnosi dve zemlje sada vidljivi i otvoreni.

Prvo dostignuće normalizacije UAE sa Izraelom je obelodanjivanje ranije tajnih trgovinskih aktivnosti UAE. Kao rezultat, ekonomski odnos Dubaija sa Izraelom, a reč je o samo jednom od sedam emirata, premašio je 270 miliona dolara za samo pet meseci. Ostala postignuća uključuju obećanja uzajamne podrške u sektorima transporta, turizma i građevine, pri čemu su obe strane postavile cilj od pet milijardi dolara trgovine na godišnjem nivou i povećanje obima investicija u kratkom roku.

Činjenica da je 40 hiljada Izraelaca putovalo u UAE samo u decembru 2020. godine, uprkos pandemiji koronavirusa, ukazuje na krivulju povećanja obima turizma između njih. Budućnost njihovih komercijalnih odnosa izgleda svetlo, s obzirom na to da su dve države, obe snažni igrači u sektoru upravljanja lukama, pokrenule inicijativu za zajedničko učešće na tenderu za privatizaciju izraelske luke Haifa. Još jedno važno dostignuće UAE je to što je Izrael obećao da će podržati nabavku borbenih aviona F-35 iz SAD.

Osim ekonomije i politike, aktivnosti odnosa sa javnošću koje UAE godinama sprovode isto mogu biti uvrštene na njegovu listu dostignuća jer su takođe otvorile put ovoj normalizaciji. Ove aktivnosti su za UAE jednako važne, kao i njihovi ekonomski, politički i diplomatski interesi, ali i za izgradnju identiteta. Poseta pape Arapskom poluostrvu (odnosno poseta pape Franje UAE 2019. godine), normalizacija sa Izraelom - jevrejskom zemljom - i slika "zemlje u kojoj više od 200 nacionalnosti živi zajedno u miru" - sve se to koristi kao reklamni materijal u međunarodnom prostoru. UAE ulažu napore da skrenu međunarodnu pažnju sa svojih kršenja ljudskih prava, predstavljajući se kao zemlja u kojoj "tolerancija i međuverski dijalog trijumfuju nad ekstremizmom", ali i tako što se proglašavaju "mirovnim centrom u tom regionu".

- Šta je sa Palestinom? -

Pitanje Palestine nekada je bilo goruće pitanje arapskog nacionalizma i bilo je na vrhu dnevnog reda svih arapskih zemalja. Međutim, kako su nacionalne države poprimale relativan značaj, a uzimajući i promenljive globalne i regionalne okolnosti, smrt harizmatičnih arapskih vođa i toga da njihove ideologije gube na popularnosti, palestinsko pitanje je postepeno evoluiralo u priču o bratstvu koja se temeljila samo na retorici, a ne na akciji. Zapravo, Palestina nije uzeta u obzir ni u Sporazumu veka niti u okviru koraka ka normalizaciji. UAE, posebno, ne samo da su ignorisali Palestinu tokom pokretanja ovih sporazuma, već su i pogoršali političku fragmentaciju Palestine.

U stvari, dobro je poznato da UAE palestinskog Mohammeda Dahlana, kome su dali značajnu podršku kako bi igrao aktivnu ulogu i u procesu normalizacije i u sporazumu veka, doživljavaju kao održivu alternativu Mahmoudu Abbasu. Dahlan, bivši član Fataha koji je trenutno u egzilu u UAE, mozak je iza politike UAE prema Palestini. UAE su srećni što je Dahlan, predvodnik u sprovođenju određenih mera, nastojao da potkopa Abbasov autoritet. Setimo se i da su UAE poslali dva paketa pomoći u borbi sa pandemijom koronavirusa Palestini u dve odvojene vazdušne isporuke do izraelskog aerodroma "Ben Gurion", ignorišući palestinske vlasti. Abbasu nije preostalo ništa drugo nego da odbije pakete pomoći, jer su poslati preko izraelskih vlasti. UAE su time pokušali da unište Abbasovu sliku u očima Palestinaca.

Navodni pro-palestinski potezi UAE u kontekstu normalizacije odnosa sa Izraelom u pogledu aneksije Zapadne obale, koja se smatra palestinskom teritorijom, ali koju Izrael namerava da pripoji, nisu istinski. Iako UAE tvrde da su napušteni planovi aneksije, Tel Aviv navodi da su oni samo odloženi i da će se aneksija dogoditi u budućnosti. Pokušaji UAE da prikriju ovu istinu korišćenjem različitih izjava na arapskom i engleskom jeziku o normalizaciji otkrivaju njenu neiskrenost. Iako se u tekstu na engleskom jeziku navodi da je plan Zapadne obale "doveo do suspenzije izraelskih planova za proširenje suvereniteta", tekst na arapskom kaže "doveo do zaustavljanja izraelskih planova za aneksiju palestinske teritorije", čime je pokazan ambivalentan stav Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Patnja Palestine nisu ograničena na njene unutrašnje podele i neiskrenost Izraela u opredeljenju da zaustavi aneksiju Zapadne obale. Normalizacijom sa Izraelom koju su pokrenuli UAE, a ubrzo usvojile i zemlje poput Bahreina, Maroka i Sudana, konačni adut Palestinaca u vidu arapskih država koje odbijaju da priznaju Izrael i izoluju ga u regionu nestao je na prašnjavim stranicama istorije. Ovaj talas normalizacije mogao bi podstaći druge zemlje koje imaju tajne odnose sa Izraelom da slede taj primer. U tom smislu, priznanje Izraela, čak i od "nekadašnjih njihovih neprijatelja", pogoršaće nemogućnost obnavljanja granica iz 1967. godine i uspostavljanje pravednog rešenja za obe države, te dodatno oslabiti palestinsku poziciju.

- Autor pohađa doktorske studije na Institutu za arapske i islamske studije Univerziteta Exeter, a njegovo istraživanje fokusirano je na studije o regionu Persijskog zaliva

Prevod sa turskog jezika: Can Atalay

* Mišljenja izražena u ovom članku pripadaju autoru i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Anadolu Agency (AA).

Na internet stranici Anadolu Agency (AA) objavljen je samo dio sadržaja vijesti koje su putem našeg Sistema protoka vijesti (HAS) dostupne korisnicima. Molimo da nas kontaktirate za pretplatu.
Srodne teme
Bu haberi paylaşın